Generalni sekretar Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj Saša Milošević izjavio je u emisiji Dan uživo da je malo šta učinjeno u odnosima Srbije i Hrvatske u toku ove godine, kao i da su predstavnici srpske nacionalne manjine diskriminisani u mnogim područjima Hrvatske. "Nema istinskih, planskih popravaka politika koje bi doveli do poboljšanja položaja srpske manjine u Hrvatskoj", istakao je on.
Pre 26 godina u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“, više od 200 hiljada građana srpske nacionalnosti proterano je iz svojih kuća. U Crkvi svetog Marka u Beogradu održan je parastos u organizaciji porodica nestalih i poginulih „Suza“. Takođe, ovaj događaj sinoć je komemoracijom obeležen i u Srbiji u selu Busije nadomak Beograda. A u Hrvatskoj – akcija Oluja se proslavlja.
„Akcija Oluja ima dualni karakter. Smatramo da vojna akcija Hrvatske koja je donela mir, jedinstvo zemlje, i povratak krajinskih teritorija u ustavni poredak Republike Hrvatske ima svoje opravdanje. Isto tako, neporecivo je da je tokom i nakon Oluje počinjen jako veliki broj zločina, i to je ono što toj akciji daje kriminalni karakter“, naveo je Milošević.
Ne veruje da je bilo jedinstvenog i istog stava kod pripadnika srpskog naroda u Hrvatskoj vezanog za poziciju i odnos sa Zagrebom.
„Ja bih rekao da su postojale dve struje, jedna tvrđa i žešća, koja je preovladala na kninskom području, dok je većina ljudi iz urbanih područja, jačih centara, mesta gde smo živeli povezani, optirala za sasvim druge stvari. Nažalost, u Kninu je preovladala ratna opcija. Ne samo zbog Kninjana, bilo je tu Zagreba, bilo je tu i Beograda, ali je ovo neka gruba podela“, smatra Milošević.
Dodaje da se kod proslava Oluje u Hrvatskoj ništa nije promenilo u proteklih pet ili 10 godina.
Beograd i Zagreb se u ovoj godini vratili nekoliko godina unazad
„Mračan deo ‘Oluje’ je istisnut iz svesti većine mejnstrim medija i većine političara u Hrvatskoj. O zločinima, proterivanjima, uništavanju Krajine i zabrani povratka će se vrlo retko naći medijski natpisi, a i vrle retke su organizacije koje o tome govore“, kaže Milošević.
Ocenjuje da su se Beograd i Zagreb u ovoj godini vratili nekoliko godina unazad.
Komentarišući izjave ministrapolicije Aleklsandra Vulina o stvaranju „srpskog sveta“, kaže da to nije ideja koja će naići na razumevanje u regionu, naročito u BiH ili Hrvatskoj, zato jer se „srpski svet“ ne razume kao prožimanje kultura i religije, „već se konotira sa drugim značenjima i drugim stremljenjima“.
„Velikoj većini ili svima su na umu ponovo devedesete. ‘Srpski svet’ sigruno nije sintagma koja je dovela do boljeg razumevanja otvorenosti“, ocenio je on i dodao da je zvanični Beograd dužan da pojasni šta se pod tim tačno podrazumeva.
Na pitanje kakav je položaj srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj danas odgovara: „Mi smo u mnogim područjima još uvek diskriminisani. Nešto je bolji položaj u ekonomskoj sferi, otvorene su neke kreditne linije za područja naseljena nacionalnim manjinama, prvenstveno Srbima, i nešto ubrzanije se gradi infrastruktura. Ali, u nizu područja, naročito kod obrazovanja, jezik, participacije u društvu, Srbi, ne samo po internim izveštajima, već i po izveštajima međunarodnih organizacija Srbi su diskriminisani“.
Kaže da to što niko nije od srpskih predstavnika prisustvovao događaju u Kninu predstavlja rezultat „loše godine“, koja nije doprinela poboljšanju odnosa. Ističe da je urađeno malo kod poboljšanja nasleđa rata, povratku prognanih i identifikaciji i ekshumaciji nestalih.
„Smatrali smo da ove godine nema potrebe za našim prisustvom u knunu. Naše mesto je bilo u Glini, Srbu i Donjem Skradu, gde smo imali komemoracije za sve žrtve rata“, podvukao je on.
Govoreći o incidentu koji je izazvao Marko Skejo, navodi da „bi bilo čudno da on nije prisustvovao tamo i da nije napravio incident“, kao i da Skejo to redovno čini svake godine.
„Vrlo verovatno će to uraditi i naredne godine. Dok ne bude jasnog odgovora države na to, taj čovek će raditi ono što mu se dopusti“, zaključio je Milošević.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare