Aleksandar Vučić nije neko ko u Crnog Gori uživa toliku popularnost da bi se kandidati mnogo dičili njime, ali se neki od njih ipak ne odriču njegove pomoći u sprovođenju kampanje. Pojedini kandidati nisu negirali da su sa Vučićem u bliskim odnosima i da imaju njegovu podršku kad su bili napadani od oponenata, kaže u razgovoru za portal N1 direktorka podgoričkog Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević, komentarišući ulogu predsednika Srbije u kampanji za predsedničke izbore u Crnoj Gori.
Sagovornica portala N1 smatra da je Srbija snažno prisutna na crnogorskim predsedničkim izborima i to, kako kaže, na nekoliko nivoa.
Povezane vesti:
„Srbija je odredila ko će biti kandidati za predsednika Crne Gore time što je diskvalifikovala lidera Pokreta Evropa sad Milojka Spajića iz izborne trke, uz ono što je bila i ovdašnja vrlo neobična sinhronizacija Demokratske partije socijalista i Demokratskog fronta. Time se Srbija opredelila za Andriju Mandića“, tvrdi Uljarević.
Dodaje da se uticaj Srbije ogleda i kroz činjenicu da je „najveći broj medija u Crnoj Gori u vlasništvu firmi iz Srbije i to onih koje su bliske srpskom predsedniku“.
„Treća poluga je Srpska prvoslavna crkva, koja je nesumnjivo akter ovih izbora, a treba istaći i to da jedan od izraelskih savetnika za marketinške kampanje koji radi za Vučića, kreira i Mandićevu kampanju. Dosta toga mu se priprema u Beogradu i ta kampanja izgleda veoma profesionalno i drugačije u odnosu na kampanje ostalih kandidata, a mogu se čuti i priče o ogromnim sredstvima koje je Mandić uložio u svoju kampanju. Mislim da Vučić već dugo izražava interesovanje da ima značajan deo kolača u polugama moći u Crnoj Gori. On ga ima kroz Vladu, ali želi dalje da ga širi“, uverena je Uljarević.
Prema njenim rečima, izborna kampanja bila je mnogo manje napeta i energična, pa čak i manje uverljiva od prethodnih.
„Stiče se utisak da su i kandidati i građani umorni od svega, iako mislim da će izlaznost biti veća nego na predsedničkim izborima 2018. godine, ali sa mnogo manje žara. Kampanju karakteriše znatno niži nivo negativnosti nego što je to bio slučaj ranije. Određenih incidenata jeste bilo i oni su posledica radikalizacije crnogorskog društva poslednjih godina, ali to nije na nivou nečega što treba da pobudi ozbiljnu zabrinost. Govorim o pokušaju sprečavanja predsedničkog kandidata Jakova Milatovića da održi konvenciju na Cetinju i u Nikšiću, kao i o pretnjama koje se dobili kandidati Draginja Vuksanović Stanković i Milo Đukanović, ali i njegova supruga“, podseća naša sagovornica.
Kako kaže, to ipak nije značajno obeležilo ovu kampanju. Smatra da jeste demokratski iskorak ako smo došli do toga da se kampanje „odigravaju na način koji je dosadan“.
„Čak su i debate predsedničkih kandidata bile prilično nezanimljive, nisu generisale neko interesovanje čak i kod onuh koji su tome usko posvećeni. Očekujem da će kampanja između dva izborna kruga biti znatno intenzivnija, da će nositi određene negativne, ako ne i prljave elemente, kao i da će mnogo više mobilisati i kandidate i birače. Jer ono što ćemo možda imati u drugom krugu odnosiće se i na izbor između dva pristupa državi Crnoj Gori, ne bih baš rekla da će biti referendumske atmosfere, ali će vrlo verovatno to biti kandidati dva pola“, ocenjuje Uljarević.
Ako pobedi Milo, moći će da vlada punih 37 godina
Uljarević ističe da su predsednički izbori važni pre svega zbog odnosa snaga na tom nivou jer je „Đukanović opstao svih ovih godina i on je za većinu formiranu 2020. simbol prethodnog režima“.
„Pobediti Đukanovića na izborima značajno je i na simboličkoj ravni, a ukoliko bi to uradio kandidat Demokratskog fronta to bi verovatno bilo predstavljeno kao poraz određenih koncepata za koje se aktuelni predsednik države zalagao, uključujući evroatlantske integracije i obnovu nezavisnosti. Ako pobedi Đukanović, on bi verovatno zabeležio 37 godina neprekidne vladavine, osnažio svoju partiju i definitivno stvorio uslove da ona na parlamentarnim izborima zadrži snagu koju sad ima. Ukoliko, pak, Đukanović izgubi izbore, podrška njegovoj partiji će se prepoloviti za parlamentarne izbore“, kaže Uljarević.
Govoreći o temama koje su bile u fokusu tokom izborne kampanje, sagovornica portala N1 navodi da je najmanje reči bilo o pitanjima koja zapravo jesu u nadležnosti predsednika.
„Crna Gora je tradicionalno okrenuta samoj sebi, mi se veoma malo bavimo bilo čime što je izvan naših granica, a to je slučaj i sa ratom u Ukrajini. Načelno znamo kakav je odnos kandidata prema tome, ali to nije bila tema unutar same izborne kampanje. Moram primetiti da je to nedostatnost jer se tiče retkih ovlašćenja predsednika Crne Gore, koji inače nema šire nadležnosti, a reč je o osobi sa najvećim legitimitetom jer se direktno bira. Jedna od tih nadležnosti odnosi se na spoljnu politiku, druga na bezbednost, ali to nisu bile teme“, ističe Uljarević.
Naglašava da su se i predsednički kandidati i mediji opredelili da u kampanji otvore one teme koje su životnije i biračima zanimljivije, iako to, primećuje, nije nešto o čemu će predsednik odlučivati.
„Jednu vrstu impulsa tu je možda dao i predsednički kandidat Jakov Milatović, koji se prilično koncentrisao na ekonomiju. I ostali kandidati su uvideli da je to tema koja generiše interes građana, pa su i oni počeli da pričaju o ekonomiji. Ipak, identitetska pitanja su, nažalost, bila i ostala okosnica i ove izborne kampanje“, konstatuje Uljarević.
SPC će direktno podržati Đukanovićevog protivkandidata
U okviru identitetskih pitanja našla se i ovog puta Srpska pravoslavna crkva, koja je, prema mišljenju sagovornice, ne samo tema već i akter predsedničkih izbora.
„Mitropolit Joanikije se politički opredelio i pre nego što su izbori bili raspisani, pa je u Božićnoj poslanici eksplicitno naveo ko ne bi trebalo da bude izabran, imenujući aktuelnog predsednika države. Uz to, u prvim redovima na konvencijama predsedničkog kandidata Andrije Mandića mogu se videti crkveni velikodostojnici, koji su se u međuvremenu sastajali sa liderima DF i po drugim pitanjima. Očekujem da i SPC bude vrlo direktna u svojoj podršci kandidatu koji, uz Mila Đukanovića, bude prošao u drugi izborni krug, naročito ako to bude Mandić“, podvlači Uljarević.
Odgovarajući na pitanje da li bi odluka o raspisivanju prevremenih parlamentarnih izbora mogla da pomogne Milu Đukanoviću u izbornoj trci za predsednika, Uljarević kaže da zakazivanje novih izbora pre svega šalje jasnu poruku Đukanovićevim glasačima da je on i dalje taj koji donosi odluke.
„Ne bih rekla da raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora može bitno da utiče na rezultat Mila Đukanovića u prvom izbornom krugu. Ukoliko Đukanović ipak ostvari neki vanredno dobar rezultat u prvom krugu i ukoliko njegov oponent u drugom krugu bude neko ko ga može dobiti, to će dodatno naglasiti značaj te odluke i svakako će doprineti rezultatu DPS na vanrednim parlamentarnim izborima“, napominje sagovornica portala N1.
Crna Gora u kontinuiranoj kampanji još od 2020. godine
Raspisivanjem prevremnih parlamentarnih izbora zapravo se formalizuje stanje kontinuirane izborne kampanje koje postoji još od 2020. godine, navodi Uljarević.
„Odnos snaga u pobedničkoj koaliciji na tim izborima bio je takav da su oni jedni druge stalno nadgornjavali i ponašali se kao da novi izbori mogu biti sutra. Menjali su se, naravno, oni koji su te izbore želeli više ili manje. Ta permanentna kampanja imala je intenzivniji period nakon pada jedne, pa druge vlade i verujem da je dobro što smo to formalizovali, da to završimo u nekom narednom periodu. Jer je suštinski problem to što sada mi ne možemo govoriti o razrešenju političke krize, a da ne znamo ko i kakav legitimitet ima da donosi odluke“, smatra naša sagovornica.
Upitana da li bi nastupajući izbori konačno mogli da donesu Crnoj Gori političku stabilnost, Uljarević kaže da će odgovor na to pitanje verovatno biti poznat nakon drugog kruga predsedničkih izbora.
„Posle 2. aprila ćemo znati u kom pravcu se politički kurs kreće, jer će rezultat predsedničkih izbora umnogome odrediti ishod i vanrednih parlamentarnih izbora. S druge strane, ne bi trebalo očekivati da političke partije koje u vazduhu osećaju miris izbora ulaze u koalicije koje mogu da im donesu kratkotrajnu štetu, iako to dugoročno može da bude dobro i održivo rešenje u javnom interesu. Upravo iz tog razloga nismo imali situaciju da su se pravile koalicije sa jasno određenim principima, već su svi kalkulisali koliko im nešto može doneti koristi ako izbori budu raspisani sutra ili prekosutra“, zaključuje Uljarević.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare