Navodni saradnik BIA i VBA na otkrivanju spomenika četničkom vojvodi kod Berana

Podgoričke "Vijesti" označile su Vladimira Jankovića kao saradnika srpskih službi - Vojno-bezbednosne agencije (VBA) i Bezbednosno-informativne agencije (BIA). navodeći da je prisustvovao otkrivanju spomenika Pavlu Đurićiću kod Berana.

"Vijesti" navode da im je više izvora iz bezbednosnog sektora potvrdilo da je Janković saradnkik srpskih službi i navodno član Zemunskog klana.

Iz Eparhije budimljansko-nikšićke nijesu odgovorili u kom svojstvu je Janković prisustvovao i da li je došao na poziv crkve.

Vladimir Janković je iz Beograda. Prethodno se prezivao Ćorac i poreklom je iz beranskog sela Dapsiće.

Prema izvorima iz bezbednosnog sektora, on je prvobitno bio saradnik VBA, a potom BIA.

Ranjen je u Budvi 2007. godine, u bašti restorana “Jadranska straža”. Tada su ubijeni ukrajinski državljanin Adalbert Šut i Vladimir Rakočević. Zbog dvostrukog ubistva na po 17 godina zatvora osuđeni su Dragan Zindović, Radojica Zeković, Rajko Knežević i Aleksandar Zečević.

Navodno, Janković je tada došao u Budvu da, u ime Šuta koji je tada stradao, naplati dug za “Jadransku stražu”...

Janković je 2011. godine govorio na sahrani srpskog mafijaša Boška Radonjića, kojeg su osamdesetih godina smatrali i za jednog od šefova mafije u Njujorku, a koji je s Nikolom Kavajom pokušao atentat na Josipa Broza Tita u SAD i učestvovao u bombaškim napadima na tadašnje jugoslovenske konzulate.

Obučavao i vagnerovce

"Vijesti" pišu da je Vladimir Janković bio i vođa tima za obuku ruske plaćeničke grupe Vagner u Angoli.

Na svojoj Fejsbuk stranici objavio je veliki broj fotografija pravoslavnih crkava i manastira koje je obilazio po svetu i Crnoj Gori. Tu su i njegove fotografije s pokojnim mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem, kao i njegovim naslednikom Joanikijem, zatim s tivatskim parohom Mijajlom Backovićem, sveštenikom Jovanom Plamencem kod crkve na Rumiji, pesnikom Matijom Bećkovićem...

Već 20 godina pokušavaju da dignu spomenik

Statua Đurišića postavljena je u petak, otkrivena u subotu, a uklonjena istog dana u poslepodnevnim satima. Spomenik su sklonili meštani po, kako su tvrdili, prethodnom dogovoru s policijom. Đurišićeva statua je prebačena u obližnju Crkvu Svete mati Paraskeve u Gornjem Zaostru.

Inspekcija je, uz asistenciju policije, u subotu kasno uveče srušila i postament...

Zbog podizanja spomenika beranska policija uhapsila je u četvrtak Vujadina Dobrašinovića i protiv njega podnela krivičnu prijavu zbog krivičnog dela - povreda i nedozvoljeno podizanje spomen-obeležja. Uprava policije saopštila je da je Dobrašinović spomenik podigao na svom zemljištu. Njemu je posle saslušanja u tužilaštvu određeno zadržavanje do 72 sata.

Đurišića je 1941. vrhovni četnički vođa Dragoljub Draža Mihailović imenovao za jednog od komandanata četničkih snaga u Crnoj Gori. U narednim mesecima, prema brojnim istorijskim izvorima, započela je Đurišićeva intenzivna kolaboracija s italijanskim, pa nemačkim okupatorom, pri čemu su njegovi četnici u više navrata izvršili masakre nad civilnim stanovništvom.

U Gornjem Zaostru je 2002. postavljen postament za spomenik Đurišiću, a 2013. i spomen-kompleks. Međutim, ubrzo su srušeni.