Šolc: Mir na Zapadnom Balkanu nije nešto što se podrazumeva

Region 08. maj 202412:56 13 komentara
Tobias SCHWARZ / AFP

Rezolucija o genocidu u Srebrenici bila je jedna od tema sastanka predsedavajućeg Predsedništvu Bosne i Hercegovine Denisa Bećirovića sa nemačkim predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom i kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu.

Poslednji put je predsedavajući Predsedništvu Bosne i Hercegovine Denis Bećirović bio u Berlinu u decembru 2023. kada je na poziv Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) posetio stranačku konvenciju te vladajuće partije. Tom prilikom se susreo i s kancelarom Olafom Šolcom i ministrom odbrane Borisom Pistorijusom, obojicom iz SPD-a.

Aktuelna poseta bila je na višem nivou – nastupna poseta s najvišim vojnim počastima kojima je Bećirović u ponedeljak primljen u dvorcu Belvi, sedištu nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera (takođe socijaldemokrata, kao i Bećirović), piše DW.

Ali, glavni deo posete dogodio se u utorak poslepodne u kabinetu kancelara. Konferenciju za novinare, nakon sastanka Bećirovića i Šolca koji je trajao oko 45 minuta, nemački kancelar je započeo gotovo istim rečima kao i obraćanje novinarima prošle nedelje kada u je u gostima bio premijer Crne Gore Milojko Spajić.

Mali podsticaj reformama

„Nemačka se intenzivno zalaže za prijem zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, jer je to članstvo odavno obećano“, rekao je Šolc. Kada je Bosna i Hercegovina u pitanju, ona nije toliko daleko odmakla kao Crna Gora, ali je Šolc podsetio da je u martu, „zajedno s kolegama iz Saveta EU“, dao zeleno svetlo za početak pregovora s BiH o punopravnom članstvu.

„To je bio važan korak na kojem smo radili veoma dugo, ali se nadam da je probudio novu nadu u BiH u Evropu i da je to bar mali podsticaj da se i dalje nastavi s reformama“, rekao je Šolc i dodao da se radi o „malom signalu reformski orijentisanim snagama“.

Nemački kancelar je zatim podsetio da članstvo u Evropskoj uniji pre svega zavisi od uslova koje zemlja-kandidatkinja mora da ispuni. Možda je to bio i mali odgovor svima onima na Zapadnom Balkanu koji su se osetili zaobiđenim nakon što je krajem prošle godine Ukrajini i Moldaviji po skraćenom postupku otvoren put za pregovore. Sada je Šolc još jednom dao do znanja da je taj put dug za neke i veoma, veoma dugačak.

Crnu Goru neki već mogu veoma brzo da zamisle u Evropskoj uniji, kako je to prošle nedelje nakon posete Spajića Berlinu rekao političar vladajuće stranke Zeleni i predsednik Odbora Bundestaga za pitanja EU Anton Hofrajter. Pred Bosnom i Hercegovinom je put malo duži.

„Znam da su napori veliki, ali se oni na kraju isplate i to ne samo ekonomski“, rekao je Šolc.

Nemački kancelar u sklopu Berlinskog procesa želi da nastavi s jačanjem regionalne saradnje, jer ona, prema njegovom mišljenju, doprinosi miru što je posebno važno u aktuelnim geopolitičkim okolnostima.

„Napad Rusije na Ukrajinu pokazao nam je koliko je saradnja važna, a pokazao je i koliko je važan mir“, rekao je Šolc koji je pozdravio to što je BiH pokazala solidarnost s Ukrajinom i priključila se sankcijama Rusiji.

Još uvek krhki mir

Nemački kancelar se osvrnuo i na bezbednosnu situaciju u regionu i rekao da mir na Zapadnom Balkanu „nije nešto što se podrazumeva“.

„Bosna i Hercegovina tu igra značajnu ulogu i mi ćemo se odupreti svakom pokušaju ugrožavanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH“, rekao je Šolc i naglasio da će zbog toga Nemačka nastaviti da učestvuje u vojnoj misiji Eufor Altea.

Predsedavajući Predsedništvu BiH Denis Bećirović je zahvalio se „u ime ogromne većine građana BiH“ na podršci koju, kako je rekao, Nemačka već decenijama pruža njegovoj zemlji. „BiH je zemlja s dugom istorijom i ima dobro pamćenja, i kao takva ne zaboravlja svoje prijatelje. A Nemačka je veliki prijatelj“, rekao je Bećirović istovremeno ukazujući i na sve bolje ekonomske odnose BiH i Nemačke.

„Između 75 i 80 odsto stanovnika BiH želi da naša zemlja bude što pre punopravna članica EU i NATO. To su naši glavni strateški ciljevi koji su definisani jednoglasno u državnom vrhu i naša je obaveza da na tome i radimo. Nažalost, i o tome sam informisao kancelara Šolca, u BiH imamo jednu prorusku manjinu koja ugrožava temelje Dejtonskog sporazuma i ustavnog poretka BiH“, rekao je Bećirović dodajući da bi trebalo biti spreman da se odgovori na „izazove“ oko tog pitanja u narednom periodu.

Predsedavajući Predsedništvu BiH je isto tako zahvalio Nemačkoj i na njenoj ulozi oko rezolucije UN o „održavanju istine o genocidu u Srebrenici“.

Kancelar Šolc je na pitanje DW o odnosu Nemačke prema onima koji se protive rezoluciji manje-više izbegao direktan odgovor i rekao da Nemačka „predvodi grupu prijatelja“ koji se zalažu za donošenje rezolucije kako „sećanje ne bi izbledelo, kako bi ostalo upozorenje za budućnost“.

Berlinski proces

I ova poseta jednog visokorangiranog političara sa Zapadnog Balkana pokazala je da ne posustaju nemački napori da se zemlje tog regiona približe Evropskoj uniji. Ponovo se aktiviralo ono što je vlada Olafa Šolca započela odmah nakon preuzimanja vlasti imenovanjem Manuela Zaracina sa specijalnog poverenika nemačke vlade za Zapadni Balkan i intenzivnom diplomatskom aktivnošću.

Ove godine samit u sklopu Berlinskog procesa, na desetu godišnjicu, biće održan u oktobru u Berlinu, a Nemačka se još uvek smatra najjačom snagom kada je u pitanju zadržavanje Zapadnog Balkana na spisku prioriteta Evropske unije. I dosadašnje uspehe u sklopu tog procesa – tj. jačanja regionalne saradnje, poput sporazuma o međusobnom priznavanju diploma – Nemačka doživljava kao uspeh berlinske diplomatije. Bez Nemačke ni Bosna i Hercegovina u martu verovatno ne bi dobila zeleno svetlo za početak pregovora.

„Ponosan sam na to što smo razvili novi tempo u procesu približavanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Sada je Evropska komisija predložila otvaranje pregovora za Bosnu i Hercegovinu i to je jasan signal da se EU prilagođava novonastaloj situaciji. Mirovni projekat Evrope će biti snažan u svetu koji se menja“, rekao je Šolc još u martu, uoči samita EU u Briselu.

Nepovredivost granica BiH

Tokom susreta Šolca i Bećirovića, ispred zgrade Kabineta kancelara su se, kao i juče ispred dvorca Belvi, gde se predsedavajući Predsedništvu BiH susreo s nemačkim predsednikom Štajnmajerom, okupili pripadnici Društva za ugrožene narode. Oni su nedvosmislenim transparentima tražili nedodirljivost granica BiH i sankcionisanje onih koji negiraju genocid u Srebrenici.

„Tražimo da se svi oni koji negiraju genocid adekvatno sankcionišu“, rekla je Jasna Čaušević iz Društva za ugrožene narode.

U svom saopštenju povodom posete Bećirovića Berlinu, to udruženje za ljudska prava zatražilo je i veću podršku Visokom predstavniku u BiH Kristijanu Šmitu, kao i smenjivanje Milorada Dodika.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare