“Moja pozorišna pečalba traje duže vreme, vratio sam se na poziv ZKM-a i činilo nam se da je ovaj naslov i tekst Arthura Milera tačan za ovo vreme i ovu političku atmosferu. Mehanizmi javnog progona danas su tehnološki mnogo razvijeniji, događaju se mnogo brže i zahvataju mnogo više ljudi, i zato je taj tekst i te kako relevantan”, naglašava Frljić.

“Pozorište je prostor simboličke prezentacije”

Dodaje kako nije hteo tekst jednoznačno da postavi i da se u društvu događa upravo ono o čemu taj tekst govori.

“Generiše se ili pokušava da se generiše neka vrsta javne hajke na mene i, primarno, na predstavu. Time se širi performativno polje – ulazi u šire društveno polje, a oni koji učestvuju u toj hajci ne vide ili ne žele da vide razliku između fikcije i fakcije, ponašaju se kao da do sada nismo shvatili da je ono što se događa u pozorištu fikcija i da je to prostor simboličke prezentacije”, ističe reditelj Frljić.

Sve je manje prostora slobode

U Milerovom tekstu Veštice iz Salema teokratija i trgovci sarađuju, a za onu koja organizuje linč nema kazne.

“Spoj teokratije i tržišta ima sličnosti sa današnjom Amerikom i svetom, neokonzervativizam se vraća, pokušavaju da instrumentalizuju sve društvene institucije kako bi se suzio prostor slobode govora. Sve je manje prostora za slobodu umetnosti i kod nas i u celoj Evropi. Dva poslednja rata učinila su transparentnim rigidne strukture koje ranije nisu bile toliko vidljive”, kaže Frljić.

Iznenadio se što se otkazivanje umetnika i sužavanje umetničkih sloboda događaju i u Nemačkoj, u kojoj se, kaže, ne sme ni pomenuti rat u Gazi.

O porukama pape Lava XIV

Osvrćući se na prvu encikliku pape Lava XIV, koji upozorava da čovek ne može da se meri po tržištu i tržišnoj efikasnosti, Frljić kaže kako je veliki problem današnjice što sve ima tržišnu vrednost.

“Civilizacijska je tekovina da imamo institucije u kojima nismo direktno zavisni od tržišta. I to je nekakva nezavisnost i mogućnost da se artikuliše nešto drugo osim onog što je ekonomski uslovljeno. Drago mi je da, s vremena na vreme, i u Katoličkoj crkvi artikulišu druge pozicije osim rigidno desnih. Dvojica poslednjih papa istupaju sa levih pozicija, ali velika većina vernika ih nažalost ne čuje niti shvata ozbiljno”, upozorava Frljić.

O Tompsonu

Osvrćući se na status kontroverznog pevača Marka Perkovića Tompsona u hrvatskom društvu, Frljić je rekao da nas primoravaju da ga gledamo kao “neku vrstu sekularnog sveca”.

“Svi smo u situaciji da Tompsona moramo da gledamo kao neku vrstu sekularnog sveca, ne sme ništa o njemu kritički da se kaže. Ako se to i dogodi, ide cela kohorta napada, sa različitih strana. Na njemu pokušava da parazitira i vladajuća stranka, svi u njemu traže sopstveni interes, a mi i dalje živimo u vrsti permanentnog rata koji očigledno još nije završen”, upozorava reditelj.

Zapitao se i da li su to vrednosti koje ovo društvo pokreću napred i “hoćemo li stalno jedni druge ucenjivati gde smo bili te ‘91, ‘92, ‘93 ili koje već godine”.

O smrti demokratije

Kaže da je u predstavi pokušao da artikuliše generalnu političku klimu u Hrvatskoj i ono što se događa u Americi, a to je smrt demokratije.

“Demokratija će umreti tako što će njene institucije preživeti, ali će ih instrumentalizovati radikalna desnica. Nekad se to pokušavalo sakriti, a sada se sve radi otvoreno i teško je govoriti o umetničkoj slobodi ili nezavisnosti medija. Pozicije moći i različiti interesi kontrolišu i artikulišu narativ. Kulturni i medijski rat postao je konstanta, čak se više ni ne pravimo da postoji objektivnost”, naglašava Frljić.

O napadima

Rekao je i da je izložen napadima mnogih kojima je i samo njegovo ime “crvena krpa”, ali takvi “odbijaju dijalog i urlaju”, i ne pokušavaju da argumentuju nezadovoljstvo.

“Pozorišna realizacija je vrlo kompleksan proces. Ako neko misli da je glumac koji igra Hamleta zaista Hamlet, onda treba da se vrati u osnovnu školu. Bavimo se višeznačnošću, ne šaljemo jednostavne političke poruke – da mi to treba, napisao bih tvit ili poslao telegram”, poručuje Frljić.

Osvrnuo se i na one koji mu, s levice i desnice, poručuju da ide na tržište i tako finansira svoj umetnički rad.

“Eto me na tržištu - predstava je rasprodata, ali sada govore da su to moji ljudi, mora da sam im kupio karte da pogledaju predstavu. Ne razumem da ne može da se bude konzistentan – ako zagovarate tržišno održivu umetnost – budite konzistentni”, zaključio je Frljić.