Organ Brankinog sina spasio je Nihadi život: Emotivan susret nakon tri godine

Branka i Nihada su se prvi put upoznale u Zvorniku. Tri godine je prošlo otkako je jetra mladog Stefana darovana Nihadi i time joj spasen život. Stefan je želeo da njegovi organi budu donirani.

Početkom 2020. godine, 21-godišnji Stefan je stradao u nesreći nakon koje je bio u komi. Bez obzira na ogromne napore lekara konstatovana mu je moždana smrt. Porodica Vasiljević nije ni slutila da će doći do toga, ali su imali priliku da ispune Stefanovu želju koji im je u jednom od razgovora rekao da želi da njegovi organi budu donirani ukoliko mu se nešto desi.

“To je bilo i presudno u odluci njegove majke Branke i njenog supruga da odobre donaciju organa. Naravno nakon njihovog odobrenja, usledila je eksplantacija organa i poziv pacijentima koji su na federalnoj listi čekanja i koji se vode pod šiframa. Tipizira se tkivo davaoca, uporedi se sa pacijentima koji su na čekanju, podigne se šifra i uputi se poziv za transplantaciju. Između ostalih, tu je bila i Nihada iz Kalesije koja je bila težak jetreni bolesnik. I zapravo je ona bila ta koja je primila jetru”, ispričao je za N1 Tomislav Žuljević, predsednik Udruženja dijalizovanih i transplantiranih bolesnika Federacije Bosne i Hercegovine koji je i organizovao taj susret.

Žuljević je fotografiju susreta objavio i na društvenim mrežama, a kako je rekao, procedura da se Nihada i Branka upoznaju malo je duže trajala.

“Nakon tri godine je zapravo Branka smogla snage da potraži eventualne primaoce organa, a kako mi imamo Udruženje kojeg prati stvarno veliki broj ljudi na Facebooku, došla je do mene lično i pitala da li bih mogao na određeni način doći do tih osoba. Znam da je to i nezakonito jer se obično ne daju ti podaci. Naravno, pokušao sam legalnim putem preko lekara koji su to odbili, što je sasvim u redu, nije bilo problema. Nakon toga smo zahvaljujući mojim prijateljima u Tuzli uspeli da dođemo do Nihade i samo je bilo pitanje njene volje i želje. U slučaju da ona nije htela da se susretne sa Brankom, mi bismo to sve obustavili. Međutim, kada je u pitanju situacija da žele i donor i porodica donora i primalac da se susretnu, to se omogući svakako. Kada sam rekao Branki da smo pronašli Nihadu, ona je bila presrećna. Nakon toga su usledile razmene telefonskih brojeva i pre otprilike 20-tak dana su razgovarale telefonski, ispričale se i onda je juče usledio i susret u Zvorniku gde je Nihada sa suprugom došla kod Branke”, istakao je Žuljević.

Nihadu i Branku spojile tužne sudbine

Kada se konačno desio taj susret Branka je osetila neverovatnu sreću.
“Za nju je bilo fascinantno da bude u blizini osobe u kojoj se nalazi Stefanova jetra. To su neopisivi osećaji, a nakon objave njihovog susreta na društvenim mrežama, na osnovu komentara sam mogao zaključiti da se Branki konačno vratio taj osmeh kojeg je imala pre Stefanove smrti. Srećna je da je pomogla nekome i da Stefan i dalje živi kroz te ljude. Branku ne poznajem, ali iz svake njene reči se vidi koliko joj je zapravo bio važan taj susret s Nihadom”, dodao je Žuljević.

Nihadu i Branku su spojile skoro iste tužne priče. Sudbina je htela da jetru mladog Stefana dobije Nihada koja je i sama izgubila dete u nesreći.

“Te tužne priče su ih spojile, ali na osnovu fotografija se vidi da se stvorilo jedno veliko prijateljstvo. To je tipičan primer kako iz tragedije može izroditi jedna lepa priča. Čak i kada gubite nekoga vi možete njegov život produžiti. Stefan i dalje živi u nekome ko je dobio jetru i bubrege, a to je i jedna vrsta nagrade roditeljima samima koji su doneli tu odluku. Nije im opet bilo teško ni odlučiti jer je Stefan izrazio svoju želju za života, a to je da mu se organi daruju. I mi kada govorimo o donacijama organa važno je da se o tome obavesti porodica i da znaju vašu želju. Statistike svetske govore da kada se govori s porodicom o darivanju organa, onda u 80 posto slučajeva oni pristanu na darivanje, a ako se ne razgovara o tome, taj procenat bude manji od 30 posto. Poznajem mnogo porodica koje su donirale organe najmilijih i zaista im je veoma važno da upoznaju ljude koji dišu plućima, gledaju očima njihovog najmilijeg…”, kazao je Žuljević za N1.

U BiH se uradi oko osam transplantacija godišnje

Žuljević je član i Upravnog odbora donorske mreže u BiH pa je tako naveo podatak da je u BiH rokom 2016. i 2017. godine bilo više transplantacija organa od mrtvog donora nego što je to slučaj danas.

“Ne može me niko uveriti da je svest o tome kod ljudi bila veća tada nego sada već smo imali koordinatorku u Kliničkoj bolnici Zenica Nerminu Rizvanović koja je znala da pristupi porodici na pravi način i po pravilima i dobijala je pristanke porodice i imali smo spasene živote. Sada imamo 11 koordinatora u Federaciji BiH i čisto sumnjam da se razgovara s porodicama jer ne može me uveriti niko da ne možemo imati jedan ili dva pristanka. Godina i po je prošla kako nemamo nijednog donora preminulog. Doniranje organa više nije tabu tema, ljudi su svesni šta se time postiže”, naveo je sagovornik.

Kaže da Hrvatska u tom procesu prednjači kada je reč o zemljama regiona.

“U toj državi se na godišnjem nivou uradi više od 300 transplantacija, a u BiH oko osam i to većinom sa živih donora. Međutim, pravi izvor organa su preminule osobe jer nema niko svako potencijalnog donora kada je reč o doniranju jetre, srca i pluća. Jedini izvor je preminula osoba. Ponekad se deo jetre može donirati, a kod bubrega imamo dijalizu koja isrci pacijente do te mere da ne dočekaju transplantaciju. Transplantacija je zapravo ušteda u zdravstvu jer jedna godina dijalize košta kao transplantacija. S druge strane, transplantacija vraća čoveka u život i to je obostrana korist”, zaključio je Žuljević.