Bivši načelnik POSKOK-a: "Senjak" podseća na slučaj Stambolića, sprega kriminala i državnih službi počela devedesetih

Bivši načelnik POSKOK-a Ljubiša Milanović rekao je da slučaj "Senjak" treba pustiti institucijama, te da je tužilaštvo kao takvo već dugo pod pritiskom javnosti, kako pozicije, tako i opozicije.

"Ne bih generalizovao policiju kao policiju, jer se nanosi šteta onom delu koji časno radi svoj posao. Ovde se, u poslednjih nekoliko godina, radi o otuđenom delu službe", naveo je on.

Milanović, koji je bio jedan od inicijatora POSKOK-a, kazao je da slučaj "Senjak" podseća na slučaj Ivana Stambolića, te naveo da je sprega kriminala i državnih službi "počela od 1990-ih kadrovskom politikom".

Smatra da će se kadrovskom politikom i završiti.

"Negativna kadrovska politika dovodi do toga. U policiju se dovode neobučeni ljudi, koji su skloni vršenju krivičnih dela. Svi se bavimo sada posledicama, a uzrok je u urušavanje sistema bezbednosti lošim kadrovima", opisao je on.

"Slučaj u Srbiji šokirao profesionalce"

Željko Cvrtila, kriminolog i stručnjak za bezbednost iz Hrvatske, rekao je da svedočimo narušavanju integriteta insititucija ne samo u Srbiji, već i u drugim državama, čak i u SAD.

"Nije to nešto neobično, ali je sve profesionalce ova priča (slučaj 'Senjak') šokirala - da je šef najjače policijske uprave (Veselin Milić) u Srbiji bio toliko involviran, da je išao u kriminalni milje da miri dva krimi bosa. Čak ni kada je jedan od njih bio ubijen, ni u tom momentu nije našao za shodno da postupi kao policajac, da krene sa hapšenjem i osigurava mesto i tragove već, sudeći po onome što saznajemo iz medija, učestvovao u prikrivanju dokaza", opisao je on.

Cvrtila smatra da se to u Hrvatskoj ipak ne bi moglo da dogodi.

"Imamo mi ovde pojedinačne saradnje pojedinih policajaca, čak i šefova sa podzemljem, ali to je više na nekim političko-policijskim-kriminalnim linijama, nego na nivou organizovanog kriminala koji podrazumeva nasilje. Nasilni deo je u Hrvatskoj prestao pre 10 ili 15 godina i mi ne svedičimo obračunima krimi klanova, a posebno ne da im policijski šefovi asistiraju", dodao je on.

"Policija nigde u svetu nije popularna, ali treba da zasluži poštovanje"

Dragan Mioković, predsednik Odbora za bezbednost Parlamenta FBIH, koji je 30 godina proveo u policiji na najtežim policijskim poslovima, kazao je da čak i manje složena krivična dela, a koja ne mogu biti razrešena, izazivaju uznemirenje građana i slabe njihovo poverenje u policiju.

Međutim, i on je saglasan da na struku ne treba vršiti pritisak dok je istraga u toku.

"Policija mora da ima kanale komunikacije sa građanima. Ona nigde u svetu nije 'popularna', ali treba da zasluži poštovanje. To će uraditi samo ako najveći broj policijskih službenika odgovorno, časno i efikasno radi svoj posao, i drugi je da ako policija otvara komunikacijske kanale sa zajednicom. Kada dođe do nesporazuma, šumova - uvek je za to kriva policija", kazao je on.

Kada je reč o odnosu politike i policije, kaže da složeno uređenje BiH značajno otežava rad policajcima.

"U BiH postoji 16 policijskih agencija. Među njima nema hijerarhijskog odnosa. To je u Evropi nezabeleženo", dodao je on.

"Mogući novi sukobi kriminalnih grupa"

Ljubiša Milanović kaže da je od poljuljanog poverenja građana u policiju mnogo veći problem što je poverenje policije poljuljano u policiju.

"U Srbiji organizovani kriminal uzima sve više maha, a sve je manje prostora i sve manje novca. Procenjujem da će doći do određenih sukoba kriminalnih grupa. To se radi pod okriljem određenih državnih instuticija - ali zato se to i zove organizovani kriminal", kazao je.

O Milićevom obezbeđenju

Komentarišući pronalaženje bureta kod Jarkovačkog jezera, Milanović ima brojne profesionalne zamerke.

"Svi koji se bavimo ovim poslom primetili smo da je prilaz nestručno obezbeđen. Tu nije bilo ljudi iz forenzike. U oči mi upada ta neprofesionalnost ili bahatost, ne znam kako da je nazovem", dodao je.

Spominjući obezbeđenje Veselina Milića, Milanović kaže da u ovom slučaju ima mnogo ljudi koji su kolateralna šteta.

"Vi imate štićenu ličnost i ponašate se u skladu sa onim što on radi. Ne bih unapred osuđivao kolege, dok se ne razjasni ko je tu kriv, koje su bile u obezbeđenju ili koje su tajno pratile jednu osobu. Imamo i te informacije da je pokojni Nešović bio pod merama", dodao je on.

"Ne može se samo reći 'pustite struku da radi svoj posao', jer šta kada ne radi?"

Željko Cvrtila kaže da u mnogim državama postoji organizovani kriminal, ali da negde organizovani kriminal ima svoje države.

"Organizovani kriminal uvek želi da iz podzemlja dođe na površinu i zauzme pozicije u policiji, sudstvu, politici. U manjim državama je to lakše kroz različite političke opcije. Ali ako nema svoja uporišta u policiji, pravosuđu i politici, organizovani kriminal ne može da se širi", dodao je.

On kaže da je lako reći "pustite struku da radi svoj posao", ali se postavlja pitanje šta kada one ne rade? Ko kontroliše kontrolore, pita.

"Kada sam bio načelnik unutrašnje kontrole u MUP-u u Hrvatskoj, u nepunih godinu dana zatvorili smo tri šefa kriminalističkih policija u tri različite policijske uprave i jednog šefa za suzbijanje državnog kriminala u Zagrebu. Tada je bilo vreme kada su policajci znali da neko kontroliše njihov rad. Bojim se da sada ni kod nas unutrašnja kontrola nema samostalnost koju bi morala da ima", dodao je on.

"Nije dobro ni kada su institucije potpuno nezavisne"

Crvrtila kaže da nekada nije ni dobro da institucije budu sasvim nezavisne i odvojene do politike.

"U Hrvatskoj imate Državno sudbeno veće, gde je 90 odsto sudija pod minimalnim uplivom politike, pa nam je sudstvo katastrofalno. U Drnišu je ubijen mladić od 19 godina, i to od strane osobe koja je već ubila devojku od 22 godine. Katastrofalno nam sudstvo radi. Mislim da mora postojati ravnoteža - da institucije nadziru politiku, ali i obrnuto", dodao je on.

"Vučićeva najava izmena zakona uvredljiva za prave policajce"

Ljubiša Milanović je, komentarišući najave predsednika Aleksandra Vučića o izmenama Zakona o policiji, koje će "onemogućiti saradnju policije i kriminalaca", kazao kako zakon kao zakon postoji i u njemu je sve definisano.

"Svaki pravi policajac i ne zna da postoji taj zakon, jer se vodi moralnim kodeksom koji opredeljuje čistog i nečistog policajca. Da sam u policiji, uvredilo bi me da mi neko donosi zakon da ja ne smem da štiti kriminalce. Nemam pravu reč", kazao je.

Međutim, Milanović ukazuje na to da je, kako tvrdi, režim Slobodana Miloševića poluge vlasti stavio pod svoju kontrolu tako što im je dozvolio "samofinansiranje".

"Određene službe su se samofinansirale određenim krivičnim delima. Jedna služba se bavila švercom cigareta, druga naftnih derivata, treća preko carine, a 'sloboni strelci' su se stavljali na uslugu kriminalcima ili određenim lokalcima", objasnio je on.

Istakao je da to ne može tako da se prekine i da je velika greška bio nedostatak lustracije.

Milanović kaže da je smatrao da će Aleksandar Vučić 2012. godine učiniti nešto u borbi protiv organizovanog kriminala, ali da su ga događaji demantovali.