Plenković: Cenimo Trampov poziv i trenutno ga razmatramo

"Podrška i unapređenje istorijskog mirovnog procesa na Bliskom istoku i dalje su jedan od najvažnijih i najplemenitijih ciljeva koje delimo sa Sjedinjenim Američkim Državama i širom međunarodnom zajednicom", napisao je Plenković na mreži Iks.

"U tom duhu, Vlada Republike Hrvatske trenutno razmatra pravne i druge aspekte tog predloga i konstruktivno će sarađivati s američkim i evropskim partnerima", naveo je hrvatski premijer.

On je dodao da će Vlada nastaviti "snažno da zagovara očuvanje i jačanje transatlantskih odnosa i unapređenje mira na Bliskom istoku i šire".

Hrvatska je dobila poziv da se pridruži Odboru za mir. Plenković, koji se nalazi u Davosu, ranije je rekao da je još prerano znati hoće li se odboru pridružiti i Hrvatska jer je reč o dokumentu koji treba proučiti i o njemu se konsultovati, dok se predsednik Zoran Milanović još nije izjašnjavao.

Kako su preneli mediji, hrvatska ambasadorka u Švajcarskoj Andrea Bekić prisustvovala je danas u Davosu ceremoniji potpisivanja povelje Trampovog Odbora za mir, ali je nije potpisala.

"Ukrajina ne sme da stavi ni kap mastila na dokument kojim bi pravno prepustila svoju teritoriju Rusiji"

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je danas da Ukrajina ne sme da stavi "ni kap mastila" na dokument kojim bi pravno prepustila svoju teritoriju Rusiji, javlja Hina.

Plenković je na skupu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu učestvovao na panelu o Ukrajini uz generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, finskog predsednika Aleksandra Staba, holandskog premijera Dika Šofa i predsednika Letonije Edgarsa Rinkevičsa.

Premijer je istakao da Hrvatska pripada grupi zemalja koje su "jasno proukrajinske po pitanju solidarnosti i podrške".

"To proizilazi iz našeg sopstvenog iskustva, kada je početkom devedesetih zbog velikosrpske agresije Hrvatska imala 27 odsto okupirane teritorije, dok Ukrajina danas ima 19,5 odsto", naveo je Plenković.

Povodom puta Ukrajine ka članstvu u Evropskoj uniji, Plenković je rekao da su vidljivi "signali" drugačijeg pristupa EU proširenju, gde je geopolitički aspekt postao važan za bržu integraciju, ali da je potrebna rasprava o apsorpcijskim kapacitetima Unije, uticaju na budžet, poljoprivredu i koheziju, te o procesu odlučivanja.

Finski predsednik Stab je kritikovao argument da Rusija ne želi kraj rata jer "veruje da može napredovati" na ratištu.

Prema njegovom mišljenju, to je preskupo za ruskog predsednika Vladimira Putina, jer neće moći da plati vojnike posle rata, a ruska ekonomija pati sa nepostojećim rastom, inflacijom do 30 odsto i kamatama od 16 odsto.

Plenković je, referišući na Stabove tvrdnje, rekao da je "ključni problem" to što slabljenje ruske ekonomije nije dovelo do političkih promena u Rusiji, gde nema građanskih pokreta, civilnog društva, medija, nezavisnih institucija ni opozicije.