Rezultati predsedničkih izbora u velikoj meri će uticati na ishod predstojećih parlamentarnih izbora, pre svega u smislu jačanja Pokreta Evropa sad, smatraju sagovornice portala N1 iz Crne Gore.
Izvesno je da će Pokret Evropa sad zbog svojih velikih obećanja, koja nekad liče i na populistička, uspeti da generiše veliki broj birača i da će ta partija presudno odlučivati o formiranju nove vlade, ocenjuje u razgovoru za portal N1 politička analitičarka iz Podgorice Nikoleta Đukanović.
Sagovornica portala N1 smatra da je predsedničke izbore obeležilo glasanje za ili protiv Mila Đukanovića.
Povezane vesti:
„Analizirajući odnos snaga između dvojice kandidata, rekla bih da su Đukanovićevi glasači njemu snažno privrženi, pa čak i emotivno, a da su su birači koji su glasali za Jakova Milatovića zapravo oni koji su dominantno protiv Đukanovića. Većinskim glasanjem za Milatovića građani Crne Gore poslali su vrlo čvrstu poruku, koja je logičan sled onoga što birači poručuju na svim izborima od 2018. godine, a to je da Demokratska partija socijalista i Milo Đukanović imaju veliki pad podrške“, ističe docentkinja na podgoričkom Univerzitetu Donja Gorica.
Prema njenim rečima, birači su dali Đukanovićevu jasan signal zbog čega ga više ne podržavaju kao ranije, a to je „dominantno nedostatak reforme DPS-a i nepostojanje političke volje da se obračuna sa onim članovima njegove partije za koje se najviše vezuju različite korupcionaške afere“.
„Milatović je kandidat koji je relativno novo lice u politici i dolazi iz partije koja ne postoji ni godinu dana, ali je uspeo da generiše veliki broj birača koji su nezadovoljni vlašću DPS-a i Đukanovića, ali i drugim partijama koje su tri decenije bile oponenti Đukanoviću. Nezadovoljstvo je usmereno i prema aktuelnoj Vladi, koja je, inače, podržala čak četiri kandidata u prvom krugu izbora“, podseća Đukanović.
Kako kaže, Milatović je izbore dobio pre svega zato što je to jasna poruka protiv Đukanovića, a drugi razlog, dodaje, jeste taj što građani vole ekonomska obećanja.
„Milatovića poistovećuju sa programom Evopa sad, iako smatram da je to neosnovano, zato što on nije tvorac niti realizator ideje o povećanju plata u Crnoj Gori. Po mom mišljenju, nedostaje mu iskustvo, napravio je nekoliko krupnih grešaka u objašnjenju kako on vidi budućnost Crne Gore, ali je očigledno da su građanima bile presudne ekonomske teme i obećanja“, naglašava Đukanović.
Odgovarajući na pitanje može li se nakon izbornog poraza očekivati odlazak Mila Đukanovića u političku penziju, sagovornica portala N1 kaže da je od lidera DPS-a „očekivala mnoge druge stvari koje se nisu desile“.
„Da li će se Đukanovićev odlazak iz politike desiti nakon ovih izbora – čini mi se da hoće, ali mislim da će se on veoma teško nositi sa porazom i da će mu taj korak biti veoma težak. Ipak je Đukanović u politici veoma dugo, da ne govorimo o tome koliko je dugo bio na vlasti. Smatram da je posle 2020. trebalo na drugi način da bude aktivan u svojoj stranci i da kandidaturu na ovim predsedničkim izborima prepusti nekom drugom, a taj kandidat ne mislim da bi mogao da bude bilo ko iz DPS-a jer sam sigurna da sinergijski efekat koji ima Đukanović nema niko drugi unutar partije. Kandidovanje nestranačke ličnosti sa jakim integritetom, obrazovanjem i znanjem moglo je bolje da generiše glasove koje Đukanović gubi od prosuverenista“, zaključuje naša sagovornica.
Milena Muk iz crnogorske organizacije Institut alternativa kaže za portal N1 da je, iako se očekivalo da će razlika biti „tanja“ u odnosu na prvi krug kada je Jakov Milatović sa kandidatima partija koje su osvojile vlast 30. avgusta 2020. imao 60 odsto glasova, zbirni rezultat praktično identičan i Milatovićeva pobeda ubedljiva.
„To potvrđuje trend pada podrške za Mila Đukanovića i njegovu Demokratsku partiju socijalista. Izvesno je da će ovaj rezultat uticati i na odnos snaga na parlamentarnim izborima. Za budućnost Crne Gore i građenje politike na novim osnovama izuzetno je važno da poruke pomirenja koje su obeležile kampanju, naročito na strani pobednika, ne ostanu na nivou floskula za jednokratnu upotrebu, već da se zemlja suštinski okrene socio-ekonomskim pitanjima i EU integracijama, koje zagovara velika većina građana i građanki“, ocenjuje Muk.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare