Politiko: EU neće dozvoliti da buduće članice budu Mađarska 2.0 - i Crna Gora biće joj zamorče

Da bi to postigla, plan je da se iskoristi Crna Gora, koja je blizu završetka pregovora o članstvu, kao neka vrsta „zamorca“, piše Politiko.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je za Politiko da sa EU i državama članicama razgovara o tome kako bi to moglo da izgleda, uključujući i tokom nedavne posete Irskoj, koja će u drugoj polovini ove godine predsedavati Savetom Evropske unije.

Komisija želi da u sporazum o pristupanju Crne Gore ugradi „dugoročne zaštitne mehanizme“, kako bi EU mogla da reaguje ako mala balkanska država počne da nazaduje u oblasti demokratije ili vladavine prava, rekao je jedan zvaničnik Komisije za Politiko.

On je govorio pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti pregovora, kao i drugi sagovornici citirani u ovom tekstu.

„Ovo će biti pristupni sporazum koji će definisati buduće pristupne sporazume“, rekao je taj zvaničnik EU.

Crna Gora nije jedina zemlja koja želi da se pridruži Uniji; Ukrajina se zalaže za članstvo u EU do 2027. godine, kako bi ono bilo deo mirovnog sporazuma sa Kremljom, dok bi Island trebalo da održi referendum o ponovnom pokretanju pregovora o članstvu u EU.

Međutim, Milatović kaže da „niko zapravo ne zna“ kako će konačan tekst sporazuma izgledati.

Podgorica čeka da Komisija dostavi više informacija, dodao je.

Rasprava u sedištu Komisije u Briselu vodi se o tome „koje smo pouke izvukli iz proširenja 2004. godine“, rekao je zvaničnik Komisije, misleći na trenutak kada su Mađarska, Slovačka i još osam država pristupile EU.

„Da li naša Unija ima sposobnost da reaguje na nazadovanje? Ne baš", naveo je.

Mađarska se pokazala kao svojevrsna opomena za EU.

Budimpešta pod vođstvom Viktora Orbana već duže vreme predstavlja problem za Uniju, a prošlog meseca blokirala je 20. paket sankcija EU protiv Rusije, kao i paket finansijske pomoći od 90 milijardi evra za Kijev.

Prioritet Komisije sada je da obezbedi da Crna Gora i druge nove članice ne postanu „Mađarska 2.0“. Sporazum o pristupanju Crne Gore - odnosno pravila po kojima zemlje ulaze u EU - biće izrađen u radnoj grupi koju organizuje kiparsko predsedavanje Savetom EU, uz doprinos svih država članica.

Portparol kiparskog predsedavanja odbio je da kaže kada će radna grupa biti formirana.

Međutim, zvaničnik Komisije rekao je za Politiko da bi to trebalo da se dogodi u roku od „nekoliko nedelja“, dok su dvojica evropskih diplomata potvrdila da se očekuje već ovog meseca.

Komesarka za proširenje Marta Kos rekla je za Politiko da Komisija „trenutno ulazi u završnu fazu pripreme nacrta sporazuma“, ali nije precizirala rok.

Jedina država koja se protivi jeste Francuska, rekao je jedan od diplomata.

Pariz odbija da da zeleno svetlo za izradu pristupnog sporazuma i zauzima izuzetno oprezan stav prema proširenju EU uoči predsedničkih izbora 2027. godine, rekao je drugi visoki diplomata EU za Politiko.

„Svi pokušavaju da ubede Francusku da pristane na to“, rekao je treći diplomata.

Pitanje veta

Još uvek nije jasno o tome kakav će oblik imati zaštitni mehanizmi EU.

„Postoji nekoliko ideja koje kruže, ali niko još nije izneo konkretan predlog“, rekao je jedan evropski diplomata uključen u razgovore.

Neki od prvih predloga podrazumevaju suspendovanje prava veta ukoliko Crna Gora ili druge nove članice prekrše osnovne vrednosti EU, posebno vladavinu prava.

Drugo pitanje o kojem se raspravlja iza zatvorenih vrata jeste koliko dugo bi takvi zaštitni mehanizmi trebalo da ostanu na snazi.

Zaštitne klauzule postojale su i za zemlje koje su u EU ušle 2004. godine, na primer u slučajevima kada nisu primenjivale pravila jedinstvenog tržišta. Međutim, one su mogle da se aktiviraju samo tri godine nakon pristupanja i nisu bile naročito snažne.

Jedina „crvena linija“ za Crnu Goru jesu ograničenja njenog prava glasa, rekao je jedan crnogorski zvaničnik.

Podgorica nema problem sa uvođenjem drugih zaštitnih mehanizama, ali ne želi da se odrekne svog glasa u procesu donošenja odluka.

Na večeri u Briselu u sredu, između ambasadora EU i šefa kabineta predsednice EK Bjorna Sajberta razgovaralo se o proširenju. Međutim, predlog Komisije da se ubrza članstvo zemalja kandidata kroz proces nazvan „obrnuto proširenje“ - koji bi podrazumevao članstvo u EU sa ograničenim privilegijama i pravom glasa - odlučno je odbijen, prema rečima trojice diplomata EU.

Unutrašnje političke tenzije

Sve ovo zavisi od toga da li će Crna Gora ostvariti svoj ambiciozni cilj da postane 28. članica EU do 2028. godine. Da bi to postigla, mora da usvoji veliki broj zakona kako bi uskladila svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU.

Međutim, veoma brz tempo reformi izaziva i određene unutrašnje političke tenzije. Prošlog meseca crnogorski predsednik kritikovao je poslanike jer usvajaju zakone bez temeljne rasprave i bez toga da ih prethodno pažljivo pročitaju. U početku je odbio da ih potpiše, ali je kasnije ipak popustio.

„Nije evropski standard da samo podignete ruku i primate platu“, rekao je Milatović za Politiko, dodajući da čak i kada su zakoni potrebni za ulazak u EU, poslanici moraju ozbiljno da rade svoj posao.

„Istina je da Crna Gora praktično prepušta deo svoje demokratije Briselu. Ali nema drugog izbora ako želi da uđe u EU do 2028. godine“, rekao je jedan evropski diplomata.

I pored brzine kojom napreduje, ostaje veliko pitanje da li Crna Gora zaista može da postane članica do 2028. godine, navodi Politiko.

Podgorica još mora da zatvori 20 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja, a sledeće - Poglavlje 21, o transevropskim mrežama - planira da zatvori u martu, rekao je jedan crnogorski zvaničnik.

Očekuje se da još četiri poglavlja budu zatvorena u junu. To bi ostavilo svega šest meseci da se zatvori preostalih 15 poglavlja do kraja 2026. godine. Nakon toga, svih 27 sadašnjih članica EU - uključujući i Mađarsku - morale bi da ratifikuju članstvo Crne Gore, što je samo po sebi dugotrajan proces.

Zvaničnik Komisije potvrdio je da je cilj ulaska Crne Gore u EU „tehnički moguć“, naročito s obzirom na snažnu posvećenost Podgorice.

„Ali postoji politika, a postoji i stvarni život“, rekao je.

Milatović se saglasio da je zadatak koji predstoji ogroman.

„Nije nimalo lako završiti 20 poglavlja za manje od deset meseci. Upravo zato moramo da radimo još više nego što radimo sada“, rekao je crnogorski predsednik.