Postoji realna mogućnost da Slovenija dobije prvu predsednicu

Svoju kandidaturu je prva najavila pravnica Nataša Pirc Musar, izjavivši da će se, bude li izabrana, javno izjašnjavati o važnim državnim i društvenim pitanjima za razliku od Boruta Pahora, koji je to odbijao da čini i zauzimao pomirljiv stav prema problematičnoj Janšinoj vladi.
Karakteristično je da su njenu kandidaturu podržala dva bivša predsednika, Milan Kučan i Danilo Turk, koji su takođe znali da kritikuju drugi mandat Boruta Pahora i njegov politički stil "kralja Instagrama".

Pirc Musar je karijeru započela kao televizijska novinarka, jedno vreme je bila i vladina poverenica za javne informacije i zaštitu privatnosti i delovala je kao pravna savetnica u nevladinim organizacijama. Bila je i pravna zastupnica Melanije Tramp i njene porodice, u vreme procesa protiv nekih objava i informacija u slovenačkim medijima o tadašnjoj američkoj prvoj dami i njenom ocu.

Kandidaturu za buduću predsednicu je najavila i do sada široj javnosti malo poznata psihoanalitičarka i filozofkinja Nina Krajnik, izjavivši da se za politički angažman odlučila jer želi da "izleči slovenačko društvo".

I ona će se, kao i Musar Pirc, kandidovati prikupljanjem potpisa građana kao nestranački kandidat, ali za razliku od advokatice, koju će podržati levi birači, očekuje podršku konzervativnijih birača. Cilj joj je, kako tvrdi, povezivanje različitosti, iako je nekim svojim javnim istupima kod levih birača već stekla "etiketu" krajnje desničarke.

Mediji prenose da će svoju kandidatkinju na predstojećim predsedničkim izborima imati i stranka Pokret Sloboda, koju vodi premijer Robert Golob. Očekuje se da će to biti Marta Kos, iskusna diplomatkinja, ali konačna odluka najveće stranke o tome još nije donesena.

Ostale stranke o mogućim kandidatima još razmišljaju, iako oklevanje i kasnije isticanje imena može biti hendikep u predsedničkoj kampanji, koja je neformalno već započela, ocenjuju slovenački mediji.

Iako su, po nekim nezvaničnim informacijama koje prenose mediji, za predsednički položaj zainteresovani i neki poznati politički veterani, na primer bivši premijer Miro Cerar, Pahorov savetnik Ernest Petrič i nekadašnji ministar spoljnih poslova i bivši evroparlamentarac Ivo Vajgl, niko od njih još nije najavio kandidaturu, dok su potencijalne predsednice ranim ulaskom u kampanju povećale svoju javnu vidljivost i realne šanse.

To bi, analiziraju slovenački mediji, moglo da označi novo razdoblje, ne samo u pogledu jednakosti polova i rodne ravnopravnosti, nego i zbog posebnog senzibiliteta koji u političke procese mogu da unesu žene.

“Pol sam po sebi nije garancija kvaliteta u politici, ali će veća rodna ravnoteža u predstojećoj predsedničkoj kampanji podići svest da smo raznolika politička zajednica i da su neke važne teme do sada ostajale u senci samo zato što ih muškarci ne vide", piše u komentaru list “Primorske novice”, dodajući da će zbog žena u predsedničkoj trci kampanja biti zanimljivija, ali i "uglađenija" nego da se nadmeću samo muškarci.

Uverljiva pobeda koalicije novog premijera Roberta Goloba označila je zaokret u pogledu dolaska žena na istaknute političke položaje.

U novi parlament je izabrano 40 posto žena, ubedljivo najviše do sada. Osim toga, prvi put se dogodilo da je žena, advokatica Urška Klakočar Zupančič, izabrana za predsednicu parlamenta, a isti je slučaj i sa Tanjom Fajon, kojoj je kao ministarki u vladi poveren resor spoljnih poslova.

"Ovu godinu ćemo pamtiti kao godinu velikih promena u našem političkom životu. Postalo je jasno da 'janšizam' kao stil vladanja Slovencima nije prihvatljiv, a ove jeseni završava i duga politička era koju je obeležio Borut Pahor. Vreme će pokazati da li će nam novo razdoblje doneti nešto bolje. Ali, da će promene doneti nešto novo i različito, to je sigurno", navodi u komentaru list “Primorske novice”.