Povratak desnice na vlast u Severnoj Makedoniji: Da li to komplikuje put ka EU?

Parlamentarni i predsednički izbori u Severnoj Makedoniji održani su istog dana, a opoziciona VMRO-DPMNE odnela je ubedljivu pobedu na oba nivoa.

Gordana Siljanovska Davkova, kandidatkinja VMRO-DPMNE za predsednika države, dobila je podršku 561.001 glasača i u odnosu na protivkandidata Stevu Panderovskog, koji je osvojio 251.881 glas, ima prednost od čak 309.000 glasova. VMRO-DPMNE ubedljiv je pobednik i na parlamentarnim izborima na kojima je, prema podacima Državne izborne komisije, osvojio 58 od ukupno 120 poslaničkih mesta makedonskog Sobranja.
Na drugom mestu je Evropski font ima 19 mandata, dok koalicija predvođena SDSM-om bivšeg premijera Dimitri Kovačevskog ima 18. Na četvrtom mestu je ujedinjena albanska opozicija Vlen (Verujem) 13 osvojenih mandata, a stranke Levica i Znam osvojile su po šest mandata.

Predsednik VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski ubedljivu pobedu na oba nivoa vlasti ocenio je kao istorijsku, poručivši da je to, kako je rekao, pobeda cele nacije.

"Vlada je pala, a za to ima razloga. Kriminal, korupcija, konfiskovana država, tenderi, nepotizam i još 100 drugih je razloga zbog kojih je država trpela. Narod je bio razočaran. Večeras su konačno poraženi“, rekao je Mickoski.

Siljanovska Davkova, prva žena na čelu Severne Makedonije, poručila je da će biti predsednik svih građana, ističući da će braniti državne i nacionalne interese.

„Tvrdim da ću delovati kao predsednik svih građana. To znači svih etničkih grupa, svim članovima partija, onima koji nisu u strankama, jer nijedan predsednik ne može da traži jedinstvo ako se drži partijskih linija“, rekla je ona.

Lider vladajućeg Socjaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Dimitar Kovačevski čestitao je pobedu opozicionoj VMRO DPMNE i najavio reformu svoje partije. Kao ključno u tom procesu istakao je da „socijademokrate“ ne mogu i ne smeju da zanemare svoju odgovenost prema državi i prema građanima.

„Ne sumnjam da mnogo građana večeras oseća strah. Strah od prekomerne moći koju ima jedna partiija koja je poznata po zloupotebi moći. SDSM i njena koalicija treba i mora biti odgovorna, snažna i državnička opozicija“, istakao je Kovačevski.

VMRO-DPMNE do vlasti na krilima nezadovoljstva građana

Komentarišući rezultate izbora u Severnoj Makedoniji, svetski mediji ocenjuju da su građani izrazili frustraciju korupcijom, sporim tempom reformi i sporim napredovanjem nastojanja zemlje za pridruživanje Evropskoj uniji. Prema mišljenju Aleksandra Ivkovića sa portala European Western Balkans do pada podrške građana Socijaldemokratskoj partiji i uspona VMRO-DPMNE došlo je, pre svega, zbog unutrašnjih, ali delom i zbog spoljnih faktora.
"Treba reći da je Socijaldemokratska partija delimično izgubila podršku i greškama EU koja je previše uslovljavala Severnu Makedoniju i koja je nije dovoljno nagradila nakon promene imena u Severna Makedonija, što je bio ogroman ustupak. Severna Makedonija je dobila samo početak pregovora, a trebalo je da bude nagrađena mnogo više. Sa druge strane, socijaldemokratska vlast, iako je prethodna vladavina VMRO-DPMNE bila autoritarna i nedemokratska, nije rešila probleme korupcije, već ih je nastavila i zbog toga su, između ostalog, kažnjeni na ovim izborima", kaže Ivković.

On podseća da je kampanja VMRO-DPMNE bila fokusirana na borba protiv korupcije i kriminala, ali da je pitanje koliko su oni kredibilni da te probleme reše u budućnosti s obzirom na njihovu istoriju.

"U svakom slučaju je bitno naglasiti da, nažalost, socijaldemokrate, koje napuštaju vlast, probleme vladavine prava i korupcije u zemlji nisu rešili", kaže Ivković.

Kakva je evropska budućnost Severne Makedonije

Pobeda desno orjentisane partije VMRO-DPMNE mogla bi da zakomplikuje cilj Severne Makedonije da se pridruži EU s obzirom da se ta stranka protivila promeni Ustava prema kojij bi bugarska manjina bila uključila kao konstitutivni narod, što je trenutno politički preduslov za Severnu Makedonije da bi nastavila dalje proces evrointegracija. Trenutno Severna Makedonija ne može da otvori ni pregovaračka poglavlja dok ne ispuni taj uslov, za koji je potrebna 2/3 većina u parlamentu.

Ivković objašnjava da je dosadašnja vlast pokušala da sprovede ustavnu reformu, ali se VMRO-DPMNE protivio tome na bazi nacionalizma i tvrdnji da je to uslov Bugarske koja hoće da poništi makedonski identitet, naciju, nezavisnost itd.

"Postavlja se pitanje da li postoji šansa da će oni ipak sprovesti taj uslov. Mislim da je predsednica je rekla da bi ona u načelu prihvatila taj uslov, ali da to bude krajnji korak pre pristupanja Severne Makedonije EU, a ne uslov u ovoj fazi pregovora pa da onda može da bude praćen nekim drugim uslovljavanjima Bugarske. VMRO-DPMNE nije načelno protiv članstva zemlje u EU. Oni načelno žele da to bude cilj države, ali se postavljaju tako da neće lako prihvatati uslove, pogotovo političke uslove, koji dolaze iz Bugarske, koji se čak i objektivno mogu opisati kao nešto što ne bi trebalo da bude deo procesa evrointegracija i što je ubačeno u proces na jedan nepravedan način", kaže Ivković.

Prema njegovom mišljenju oko toga će se sada voditi pregovori između novih makedonskih vlasti i EU.
"Mislim da će mnogo toga zavisiti kako se postavi EU, ne samo prema Severnoj Makedoniji, nego prema celom Zapadnom Balkanu i državama kandidatima. Ukoliko ona pošalje jasniji signal da u narednim godinama želi da ubrza proširenje i da da neku perspektivu članstva trenutnim kandidatima koja nije nejasna i na jako dugačkom štapu, onda je moguće da će VMRO-DPMNE na kraju prihvatiti, uprkos tome što se, u svojoj retorici i javnim nastupima, predstavljaju kao tvrdi nacionalisti. Treba da se setimo da je VMRO-DPMNE,  u toku prethodne vlade pod Nikolom Gruevskim, od 2006. do 2016, počeo kao proevropska stranka i vlada ali, kako je nestajala ta perspektiva članstva, tako su se oni okretali nacionalizmu i autoritarizmu, tako da mislim da ukoliko EU bude ozbiljna u svojim namerama, onda će to pozitivno uticati i na novu vladu. Ukoliko ta perspektiva članstva bude nejasna, onda će biti manje šanse da će vlast raditi na njoj", navodi Ivković.

Kada je u pitanju odnos sa zapadnim zemljama, bojazan izaziva i to što su nekadašnji zvaničnici VMRO-DPMNE završili na američkoj crnoj listi, među kojima i odbegli bivši premijer Nikola Gruevski koji je našao utočište u Mađarskoj. Međutim, nova predsednica Severne Makedonije odbila je da se povezuje sa njima. Ivković navodi i da je značajan faktor u svim ovim kalkulacijama i članstvo Severne Makedonije u NATO od 2020. godine. To je, kako kaže, smanjilo ruski uticaj u zemlji, koji, iako postoji, nije previše značajan.

"Severna Makedonija je ipak mala zemlja i ne može sebi da priušti neku ozbiljniju međunarodnu izolaciju ili sankcije koje bi mogle da dođu ukoliko se uđe u neku ozbiljniji sukob sa SAD. Mislim da će se težiti tome da se održe dobri odnosi, a to bi takođe značilo da oni koji su sankcionisani od strane SAD ne budu vraćeni u politički život poput Gruevskog. Iako je VMRO-DPMNE u prošlosti imao i nekih zaokreta od Zapada ka Rusiji i ne može se možda smatrati najpouzdanijim partnerom u tom smislu, ipak, mislim da će, objektivnim okolnostima, pre svega članstvom u NATO, a takođe i činjenicom da se i dalje vodi rat u Ukrajini, biti primorani da državaju relativno dobre odnose sa SAD, a to znači da ih neće preterano provocirati", ocenjuje  Ivković.