(VIDEO) Reka Una, tirkizno-plava i zelena lepotica, na udaru nelegalne gradnje i betonizacije

Koliko je slučajeva skrnavljenja jednog od najvrednijih turističkih bisera, teško je utvrditi, ali ih je sve više. Ove radnje uglavnom se sprovode na rubnim lokalitetima, daleko od očiju javnosti, zbog čega su ih uočili i video-snimcima dokumentovali lokalni ribočuvari. Slučajno je, vozeći se svojim čamcem, nekima od slučajeva ekocida svedočio i aktivista Zlatan Bratić.

„Naiđem na zidine, gledam u stepenice koje ne vode nikuda. Zapitam se gde su inspekcije u ovom gradu, gde su kantonalne, federalne? Onda sam počeo da pišem na Fejsbuku, na svojoj stranici, o ovom problemu. Osetio sam da dolazi do prebacivanja loptica", navodi sagovornik N1 Sarajevo.

Između Gradske uprave, federalne vodne inspekcije, Agencije za vodno područje reke Save, koja opet vraća na početak – lokalnu gradsku upravu, kaže naš sagovornik. U međuvremenu, popriličan broj žitelja ovog grada nije svestan problema.

„Nego, smatraju da je to možda ulepšavanje obale, ili ono što uvek kažu – čuvanje obale od Une, ali mislim da se od Une, zaista, obala ne treba čuvati i da bilo kakva betonizacija i bilo kakvo narušavanje lepote, obale i onoga prirodnog što Una jeste je, zapravo, zločin i na tome treba stati", navodi novinarka Elma Velić.

Ali, nedovoljno razvijena svest udaljava od jake i masovnije podrške Uni. Visoke temperature zatvorile su veliki broj građana u njihove domove, zbog čega je bilo teško pitati ih za stav. U međuvremenu, betonske strukture ubrzano poprimaju oblike.

Turistički procvat oslanja se, delimično – što je ironija – na devastaciju dela obale ili rečnog korita. Velikim delom nelegalnom gradnjom, zbog čega je pred Gradskom upravom više od 230 zahteva za inspekciju.

Dira se i u srž rečnog korita

"Naši zakoni su takvi kakvi jesu. Naši ljudi, vrlo često, te zakone krše. Međutim, u poslednje tri-četiri godine to je postalo učestalo. Mi, kao lokalna zajednica, imamo svoje nadležnosti. Neke linije do kojih možemo doći. Mi na spisku imamo 237 objekata koje smo dobili od Ministarstva unutrašnjih poslova, koji se nalaze u obuhvatu reke Une", kaže Armin Halitović, gradonačelnik Bosanske Krupe.

Lokalna inspekcija postupa u skladu sa svojim ovlašćenjima da bi utvrdila slučajeve nelegalne gradnje, kaže Halitović. Jer, postojeći zakon o vodama decidno predviđa način i uslove koji dozvoljavaju gradnju objekata u blizini reke.

„Ako ste vlasnik firme i ne uplatite PDV do 10. tekućeg meseca, vi ste počinili krivično delo prema državi. A ako betonirate Unu, istresete hiljadu kubika betona u njeno korito, učinili ste samo prekršaj. To samo pokazuje koliko država sistemski želi da reši ovaj problem", navodi aktivista Zlatan Bratić.

Dira se i u srž rečnog korita, gde je nedavno – na šta upućuju aktivisti – u naselju Ivanjska, bager rušio prirodne sedrene barijere, ostavljajući za sobom, uz uništenu obalu, i zamućenu reku.

Sinergija svih nadležnih organa presudna je za ostavljanje ovakve prakse u prošlosti. Ova tirkizno-zelena rečna lepotica mora biti očuvana, saglasni su naši sagovornici.

„Želimo da i naša deca, naši unuci žive u ovoj lepoti, da ova Una bude uvek ovakva, jer ja ne mogu ni da zamislim ni Bosansku Krupu, niti svoj život bez Une, bez ove reke", kaže Elma Velić.

Ali, ruke lokalnoj zajednici su vezane, kaže prvi čovek ovog grada. Kada se i utvrdi bespravnost pojedinog objekta, nema ko da ga ruši.

„Drugi problem koji imamo je da već 7–8 godina, putem javnih nabavki, ne možemo obezbediti izvođača za rušenje bespravnih ruševnih objekata. Nama se na tendere, po javnom pozivu, ne javlja niko", navodi gradonačelnik.

Da snažan aktivizam, ipak, može dati rezultate, pokazuje i reakcija rušenja jednog od bespravnih betonskih obrisa. Ali, potrebno je više.

Ako uskoro ne budu preduzete konkretne akcije za očuvanje Une, posledice će biti alarmantne i dugoročne. Već se to oseća. Zbog toga meštani, oni koji su svesni važnosti ove teme i očuvanja Une, napominju – nisu je dobili od prošlih generacija, pozajmili su je od budućih.