Slovenački i holandski izum mogao bi da spreči vukove da napadaju ovce

Slovenački farmeri su 2022. godine doživeli 132 napada vukova, 2023. godine 115, a prošle godine 73, piše N1 Slovenija.

Vukovi su u Sloveniji 2022. godine zaklali ukupno 541 jagnje, ovcu i ovna, godinu dana kasnije 599, a prošle godine ukupno 238 životinja.

Zato su dr Nataša Siard i prof. dr Dušanka Jordan počele da razmišljaju o tome kako da se smanji broj napada. Zajedno sa holandskim etologom dr Diderikom van Lirom iz organizacije CABWIM Wildlife research and consultancy, 2012. godine su počeli da razvijaju posebnu električnu ogrlicu za ovce.

Njihovo glavno pitanje dolazilo je iz etologije, nauke o ponašanju životinja. Zanimalo ih je zašto vukovi uopšte napadaju ovce i da li mogu na bilo koji način uticati na njihovo ponašanje.

„Bilo je mnogo znanja koje je samo bilo 'na polici', odnosno nije korišćeno za rešavanje potencijalnih problema koje izazivaju divlje životinje. I one uče: počinju da uče kao štenci i nastavljaju tokom celog života. Ovi principi su isti", rekao je Van Lir.

Kada vuk uđe na pašnjak i ovce ne mogu da pobegnu... Za njega je to kao igralište, kaže on.

Takozvana prekomerna predatorska aktivnost, kada ubiju više životinja nego što im je potrebno kao izvor hrane u tom trenutku, u većini slučajeva se može objasniti kao igra, prema van Liru. Beg ovaca pokreće vuka na lov. To dovodi do povreda i smrti.

"Vuk jednostavno uživa u lovu: trči za ovcom, grize je, zatim beži i tako dalje. I zato se dešavaju sve ove povrede i smrti. Naravno, ovo je strašno za ovce, jer ne mogu da izbegnu ovaj napad", navodi.

Ali možda postoji rešenje za ovo.

„Ako vuk ujede ovcu i pritom dobije strujni udar - zašto bi nastavio sa ovim ponašanjem? I to je takođe centralno pitanje našeg istraživanja: možemo li ne samo smanjiti broj napada, već i sprečiti prekomernu predatorsku aktivnost ako se napad već dogodi", pita Van Lir.

Zašto električna ograda ne odvraća vuka od ubijanja?

Dr Dušanka Jordan objašnjava da u skoro 100 odsto slučajeva vuk ubija odraslu ovcu ugrizanjem prednjeg dela vrata. Zbog vena koje se tamo nalaze, ovca brzo gubi svest i krvari. Zato su istraživači želeli da negativni stimulus za vuka postave baš tamo.

U okviru projekta LIFE Safe Pasture, električna ogrlica se testira kao pilot-projekat. Prve verzije ogrlice izazivale su niz problema: ovce bi se trljale o nju ili ogrlice ne bi ostale na mestu. Nakon tri godine testiranja, pronašli su rešenje i promenili dizajn ogrlice.

Električni udar je, kažu, takav da samo šokira vuka (ali mu ne nanosi štetu), dok ovca ne oseća struju.

Pošto vuk oseća strujni šok samo kada ujede ovcu za vrat, on tako povezuje negativno iskustvo sa ubijanjem ovce.

Veliko interesovanje među slovenačkim poljoprivrednicima

Ogrlica bi mogla biti posebno korisna na lokacijama gde je upotreba električnih ograda, pastirskih pasa i noćnog zatvaranja ograničena. Na primer: ogrlica bi se mogla koristiti za stada koja slobodno pasu u alpskom svetu i ne mogu biti zatvorena u tor.

Kada je tim pozvao slovenačke poljoprivrednike da učestvuju u testiranju ogrlice na svojim ovcama, odziv poljoprivrednika je bio odličan.

Koliko je vuk pametan? Hoće li promeniti svoju taktiku ubijanja?

Ako ogrlica, koja se trenutno testira na dva stada ovaca u Bohinju i oblasti Ilirske Bistrice, bude funkcionisala, najmlađi u čoporu će takođe naučiti novo ponašanje.

„Odrasli uče mladunčad gde je hrana i kako da love. A ako ovce više nisu prepoznate kao izvor hrane, mladunčad će i to naučiti“, kaže dr Jordan.

Prema njenim rečima, u Sloveniji ima dovoljno životinja koje su na vučjem meniju, pa istraživači veruju da električnom ogrlicom mogu da preusmere pažnju ove divlje zveri nazad na srnu, jelena ili divlju svinju.

Pošto vukovi imaju izvanrednu sposobnost da se prilagode izvorima hrane na teritoriji koju kontrolišu, nikada nisu zavisni od ishrane domaćim životinjama.

Ali ostaju dve zagonetke. Pitanje je da li će strujni udar prilikom ujeda navesti vuka da izbegava samo farmu gde su ovce opremljene ogrlicom ili će negativno iskustvo povezati sa ovcom kao vrstom.

„Očekujemo da se ovo drugo desi. Ali bi se takođe moglo desiti da promeni način na koji ubija – na primer, ugrizanjem u stomak. Ali motivacija za ovo bi morala biti veoma visoka", kaže dr Siard.

Van Lir dodaje da sve zavisi od alternativa – zašto bi vuk napao ovcu i rizikovao negativno iskustvo ako je ugriz već izazvao bol u prošlosti, posebno ako može da lovi divljač.