Slučaj Jovane Jeremić i da li nas je Crna Gora u svemu pretekla ili će u EU "preko veze"

Crna Gora je otvorila sva, a do sada zatvorila 13 poglavlja koja čine pristupne pregovore za članstvo u EU. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je nedavno da je Evropska komisija spremna da pomogne Crnoj Gori da zatvori sva poglavlja do kraja ove godine.

Zato je crnogorska vlada na avione Er Montenegra odštampala svoj moto “28 od 28” – što znači 28. članica Unije do 2028. godine.

Čitajući vesti iz regiona, stiče se utisak da je "bratska" država otišla daleko ispred Srbije, i to ne samo kada su evropske integracije u pitanju.

Utisak ne vara

Da utisak ne vara potvrđuje pomoćnih glavnog urednika “Vijesti” Vukašin Obradović, nekadašnji predsednik NUNS-a, koji je svoju višedecenijsku novinarsku karijeru nastavio u Crnoj Gori.

“Crna Gora je napredovala u mnogim oblastima i ima ozbiljne ambicije i šanse na evropskom putu. Ono što je važno za građane Crne Gore i u čemu se ona razlikuje od Srbije, gde je podrška Evropskoj uniji prilično dvosmislena, konkretne mere koje se donose u Crnoj Gori i tiču se poglavlja imaju i konkretne posledice na život ljudi i društvo u celini”, rekao je Obradović.

Urednik Vijesti podseća da je Crna Gora pristupne pregovore počela pre Srbije u prvoj deceniji dvehiljaditih, ali i da je dugo stagnirala – sve do avgusta 2020. godine i smene režima Mila Đukanovića.

“Postignuta je neka vrsta političkog konsenzusa oko evropskog puta Crne Gore. Osobenost je da su u najvećoj meri stranke i vlasti i opozicije postigle dogovor da je ulazak u EU zajednički cilj svih”, napominje Obradović.

"Prećutni dogovor da se svi slože oko zajedničkog cilja"

To potvrđuje i crnogorski pisac i kolumnista Đuro Radosavović, koji živi u Beogradu. Ocenjuje da u Crnoj Gori postoji prećutni dogovor da se svi slože oko zajedničkog cilja, pa čak i oni posvađani.

Ključne tačke na tom putu su poglavlja 23 i 24, koja se tiču vladavine prava, demokratije i sloboda, koja se poslednja zatvaraju. Crna Gora zato u finišu svojih pregovora donosi ustavne amandmane kako bi ojačala sudstvo i tužilaštvo.

Obradović objašnjava da će ključna promena biti to što ministar pravde više neće biti član Sudskog savjeta. Isto je uradila i Srbija 2022. godine, kada je promenjen sastav i izbor Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Međutim, od 2021. godine Srbija se nije mrdnula na evropskom putu, a početkom 2026. je dobila i “Mrdićeve zakone”.

“U Srbiju se pod direktnu kontrolu stavlja dobar deo pravosuđa, odnosno tužilaštvo”, istakao je Obradović u razgovoru za naš portal.

Međutim, uvođenje reda u crnogorsko pravosuđe, kao i borba protiv organizovanog kriminala, ne idu baš glatko.

“Kada se ima u vidu nasleđe Crne Gore i razorne posledice u pravosuđu, vidi se da se Crna Gora suočava sa nimalo lakim zadatkom reforme pravosuđa koje je dugo bilo pod kontrolom Demokratske partije socijalista (DPS). Pomaci koji postoje jasno iskazuju volju da se uvaže izjave zvaničnika EU i ima primedbi da to ne ide željenom brzinom, ali uočavaju se jasni napori da se zatvore ta poglavlja”, ocenio je Obradović.

Radosavović ističe da je ključni trenutak koji je omogućio Crnoj Gori da iskorači bilo hapšenje Vesne Medenice, nekadašnje predsednice Vrhovnog suda. Za nju se govorilo da je “crna kutija” Mila Đukanovića.

Dodaje da vlast i pored toga ne zna kako da reši stvari u pravosuđu i izbori se sa organizovanim kriminalom, a da se sve svodi na jurnjavu za sopstvenim repom.

“Policija i kada uhapsi nekoga malo zdraži, i kao ono sa zlatnom ribicom – poljubi je i pusti nazad. Sudstvo ide sporo, jer je birano od DPS-a”, kaže pisac i dodaje da događaji pokazuju da je organizovani kriminal organizovaniji od policije i države.

I pored svega toga, Medenici i njenom sinu je izrečena prvostepena presuda, a na osnovu skaj poruka sudi se bivšem specijalnom tužiocu Milivoju Kantiću, specijalnom tužiocu Saši Čađenoviću, a postupci se vode i protiv više visokorangiranih pripadnika policije.

Mediji uređeni - donekle

Pre nego što je uredila pravosuđe, Crna Gora je dovela u red medije i aktivno radi na tome.

Radosavić kaže da u Crnoj Gori postoje emisije u kojima se mogu videti i čuti različiti akteri koji polemišu o različitim temama. O tome dokle će se u polemici otići i šta će se sve u elektronskim medijima reći, vodi računa Savet Agencije za audiovizuelne medijske usluge (SAMU), koji je na šest meseci zabranio reemitovanje jutarnjeg programa Jovane Jeremić na TV Pink i sličnim merama zapretio Informeru i Prvoj.

Vukašin Obradović kaže da situaciju u Crnoj Gori ne treba idealizovati i da postoje određeni pritisci i pojave koji narušavaju medijsku sliku, ali da je atmosfera u kojoj novinari rade potpuno drugačija u odnosu na onu u Srbiji.

U poslednje tri godine u Crnoj Gori je doneto 12 presuda zbog napada na novinare, a u toku su postupci protiv napadača na novinare Pobijede i Vijesti prilikom otkrivanja spomenika četničkom vojvodi Pavlu Đurišiću u avgustu prošle godine.

Poređenja radi, srpskoj policiji je trebalo dva i po meseca da identifikuje napadača na ekipu N1 kod Ćacilenda, dok osoba koja je našoj redakciji poslala preteće pismo poštom ni posle osam meseci nije pronađena, iako se na pismu vidi broj pošte.

“Generalno gledano, još dosta mora da se uradi na medijskim slobodama, ali situacija je neuporediva što se tiče političkog pritiska, napada na novinare, posebno nezavisnih”, istakao je Obradović.

Ograničavanje reemitovanje jutarnjeg programa TV Pink nije prvi put da crnogorsko regulatorno telo reaguje na sadržaj televizija iz Srbije, a najčešće su postupci pokretani protiv TV Hepi i TV Pink. Pored širenja govora mržnje i diskriminacije na račun Crnogoraca i drugih naroda, razlog je 2022. godine bilo i neprimereno izveštavanje o masovnom ubistvu na Cetinju, kada je ubijeno deset, a ranjeno šest osoba.

SAMU ovakve postupke nije vodio protiv lokalnih medija.

Obradović objašnjava da medijsku sliku Crne Gore karakterišu pojedini mediji, pre svega portali i televizije, koji su pod direktnom kontrolom Srbije.

“I tu se vidi pinkovsko-informerski pristup i tu država nema adekvatnog rešenja da se utiče na ove medije da se pridržavaju novinarskih standarda”, kazao je Obradović, dodajući da se preko tih medija vrši maligni uticaj na crnogorsko društvo.

On napominje da je domet SAMU ograničen, da ne postoje samoregulatorna tela kao što je srpski Savet za štampu, a da pravni mehanizmi kojima bi se uticalo na gore pomenute medije nisu dovoljno ni razvijani, niti primenjivani.

“Drugi mehanizmi se ne koriste, jer se ti mediji nalaze pod pokroviteljstvom prosrpskih stranaka i ostaju van dometa i onih mogućih mera”, objasnio je sagovornik portala N1.

Evropski standardi na lokalni način

Dok je ispunjavala zadatke na evropskom putu, Crna Gora je donosila i donosi niz zakona koji direktno utiču na život građana. Ustavni sud je ukinuo odluku iz 2019. godine kojom je zabranjen rad nedeljom, zbog kršenja slobode preduzetništva i jednakosti. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je na to reagovao tako što je najavio da će predložiti promenu Ustava kako bi neradna nedelja postala ustavno pravo.

Država je nedavno, na predlog Instituta za javno zdravlje donela odluku da nevakcinisanoj deci zabrani upis u vrtiće. Izuzetak su oni koji zbog trajnih medicinskih razloga ne mogu biti vakcinisani. Povod za izmenu zakona bila je epidemija malih boginja i sve veći broj nevakcinisane dece. I pored dobrih namera države, javnost je burno reagovala.

Vukašin Obradović napominje da je mali broj onih koji podržavaju izmene zakona i da je osnovna zamerka da treba više raditi na emancipaciji građana, pre uvođenja tako restriktivnih mera.

Dva meseca porodiljskog za tate?

Crnogorci su još burnije reagovali kada su čuli da izmenama Zakona o radu vlada planira da obaveže očeve da dva meseca idu na porodiljsko odsustvo, dok će majke sa bebom biti 10 meseci.

U crnogorskom parlamentu, ali i u javnosti, može se čuti da predloženi zakon ide na štetu majki.

Đuro Radosavović objašnjava da je to ljudsko pitanje o kojem treba da odluči majka, jer “muškarci se ionako izvuku”. “Ne zanima me Evropska unija”, ističe pisac i dodaje da o trajanju porodiljskog odsustva i ko će biti sa bebom treba isključivo žene da pričaju.

Efikasnija administracija i poneki apsurd

U “čekiranju” evropskih standarda, Crna Gora je popunila dosta polja, a mnoga su doživela svoj apsurd u stvarnosti, kaže pisac. Kao pimer navodi crtanje biciklističkih staza po Podgorici tamo gde su one nemoguće i gde je vožnja bicikla nemoguća.

Ono u čemu se oseća poboljšanje je vađenje dokumenata, kaže naš sagovornik.

Navodi primer svog prijatelja koji je na teritoriji opštine Pljevlje rešio da otvori eko-park. Otišao je u taj grad i spremio se da u njemu ostane sedam dana i moli Boga da za to vreme uspe sve da uradi. Međutim, za dva dana je sve bilo gotovo. Dodaje da je slična situacija i u drugim manjim gradovima, gde je administracija postala mnogo efikasnija.

Podgoričani bi uskoro mogli da dobiju i pogon za prečišćavanje otpadnih voda, ali je njegova izgradnja u Botunu postala nacionalno pitanje. Istovremeno ona je i evropsko pitanje, jer je početak radova bio uslov da se zatvori Poglavlje 27 o životnoj sredini i opravdaju ogromna sredstva koja je za tu namenu dala Evropska unija.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić poručuje da neće prihvatiti da ga ucenjuju i da će se kanalizacija graditi kako je i planirano. Za to vreme Beograđani broje godine od kada je predsednik Aleksandar Vučić 2019. godine stao na stolicu u Borči i stanovnicima leve obale Dunava obećao kanalizaciju.