Sluz sve češća na plažama Jadrana - naučnici objašnjavaju zašto se to događa

Sluzave cvatnje u severnom Jadranu odgovor su na uslove životne sredine, poput visoke temperature i nesrazmernog odnosa hranjivih soli, piše ovaj medij.

"Zbog smanjene količine fosfata u deterdžentima, njegov unos u reke je značajno smanjen u odnosu na azot, koji se smatra jednim od glavnih pokretača cvetanja sluzi na sjevernom Jadranu. Lučenje sluzi je takođe jedan od odbrambenih mehanizama protiv UV zračenja i koristi se za regulisanje uzgona i formiranja ćelija u kolonijama. Mirno vreme i izražena slojevitost utiču na produženo trajanje ovog cvetanja“, objašnjava za ovaj medij Živana Ninčević Gladan, direktorka Instituta za okeanografiju i more (IOR).
Prvi zapisi vezani za ovu pojavu datiraju iz 1729. i 1872. godine. Od kraja 19. veka skoro su redovna pojava na Jadranu, uglavnom u njegovom severnom delu, a poslednjih godina primećuju se i južnije.

"Sluz na površini mora, koja je ugradila čestice polena, prljavštinu i delove okolnih kopnenih biljaka koje su našle put u vodu, ne izgleda lepo i verovatno će odbiti kupače. Sami cvetovi nisu štetni, ali sluz zadržava sve čestice i nečistoće u vodenom stubu, pa može da izazove iritaciju na koži" objašnjava Ninčević Gladan za T portal.

Morski biolog Neven Iveša takođe ističe da sluz nije opasna za ljude, ali je vizuelni problem, navodi se. On napominje da nanosi štetu ribarima jer se lepi za mreže i značajno smanjuje ulovljivost.

Pun bakterija koje troše kiseonik

„S biološke strane, sluz je puna bakterija koje troše kiseonik tokom raspadanja, a može doći i do smanjenja kiseonika u moru, posebno na njegovom dnu, pa životinje, poput nekih školjkaša i sunđera, mogu da uginu“, kaže Iveša za ovaj portal.

Cvetanje sluzi se pojačalo u Mramornom moru poslednjih godina, a naučnici to uglavnom pripisuju klimatskim promenama i porastu temperature mora, piše. Veliki broj studija pokazuje da nastaju usled povišenih temperatura površine mora, visokog intenziteta svetlosti i smanjenog saliniteta.

"Razlikujemo makroagregate i makroflokule do pet centimetara i velike makroagregate koji se pojavljuju kao oblaci ili trake prečnika do četiri metra. Veliki makroagregati prostiru se na širokim površinama morske površine ili u čitavom vodenom stubu“, objašnjava direktor Instituta za okeanografiju i more, napominjući da do ove pojave dolazi zbog oslobađanja organske materije iz ćelija mikroalgi (fitoplanktona), piše.

Sluz oslobađa mikroalge

"Uglavnom su to ugljeni hidrati, karboksilne kiseline i polisaharidi, odnosno bezopasna organska jedinjenja nastala procesom fotosinteze. Oslobađanje organske materije u obliku sluzi je stalna pojava, međutim, u određenim uslovima životne sredine ova pojava je intenzivnija i posmatra se kao akumulacije mulja na površini mora. Sluz oslobađa i mikroalge, pa se ova pojava može javiti i u donjem sloju i izazvati probleme ribarima jer začepljuje mreže", napominje Ninčević Gladan za ovaj medij.
Kvalitet vode za kupanje analizira se svakih 15 dana u sezoni, od juna do oktobra, duž cijele hrvatske obale Jadrana, kao i na otvorenim vodama. Uzorkovanje se vrši najmanje sezonski, a na pojedinim stanicama i mesečno. U specifičnim programima monitoringa, na primer toksičnih vrsta fitoplanktona, uzorkovanje se vrši na nedeljnoj bazi.

Ocena se utvrđuje na osnovu kriterijuma definisanih propisima o kvalitetu mora i vode za kupanje i direktivom EU o upravljanju kvalitetom vode za kupanje. Informacije o kvalitetu vode za kupanje možete pronaći na sajtu Instituta za okeanografiju i more.