Političari u Bosni i Hercegovini neće imati mnogo vremena da pokušaju da se dogovore o izmenama izbornog zakona, a ako to ne bude slučaj, odluku će doneti visoki predstavnik, potvrdio je Kristijan Šmit.
Pročitajte još:
On je pojasnio da mu je jedan od prioriteta rešavanje implementacije presude Ustavnog suda BiH u slučaju „Ljubić“, odnosno način popunjavanja Doma naroda Federacije Bosne i Hercegovine, što je trenutno najvažnije pitanje za hrvatske stranke.
Šmit je naveo da ima neke ideje kako da reši problem, ali ih za sada nije elaborirao.
„Moramo naći način da ispoštujemo presudu. Znam da u Goraždu ima jako malo Hrvata i da tu treba da ostanu, naravno, ali ih ima i mnogo više na Neretvanskom području i ne samo da moramo naći matematički bilans, ali u Domu naroda moramo voditi računa o tih 17 ljudi (u nacionalnim klubovima), odakle dolaze, kako će biti izabrani i moramo naći način da svi u hrvatskom korpus se oseća pošteno zastupljenim“, rekao je Šmit u opširnom intervjuu za Televiziju Federacije Bosne i Hercegovine (FTV) dan nakon što je objavljena odluka kojom se nameću tehničke izmene izbornog zakona.
Između ostalog, daju se veća ovlašćenja Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) za provere i kontrole prilikom registracije birača i tokom samih izbora u cilju sprečavanja prevara, uvode oštre kazne za upotrebu govora mržnje u predizbornoj kampanji i zabranjuju korišćenje javnih i državnih resursa u partijske svrhe.
Oni koji budu prekršili ove zabrane ubuduće će biti kažnjeni novčanom kaznom do 15.000 evra, ali im preti i mogućnost zabrane učešća na izborima.
Ostavio je ključna pitanja, poput načina na koji će Hrvati biti birani u Dom naroda Parlamenta Federacije BiH, od čega zavisi i način formiranja izvršne vlasti u tom entitetu, te pojasnio da to znači da već u avgustu ili eventualno u septembru zamoli da mu pokažu šta su uradili.
„Neka pripreme ideje, a onda ćemo videti u avgustu ili septembru. Nadam se da će se neke stvari, kao što je blokada (vlasti u Federaciji), rešiti. A onda će se rešiti i druge stvari. Onda ćemo doneti odluku u odgovarajućem trenutku – orijentisaću šta je važno za građane. Ja sam optimista“, rekao je Šmit.
Komentarišući brojne kritike kojima je bio izložen iz bošnjačkih i građanskih stranaka, on je ustvrdio da su one zasnovane na različitim idejama, od kojih neke nije ni video ni potpisao. On je istakao i da nikada u životu nije bio suočen sa toliko mržnje i uvreda kao u danima koji su prethodili odluci o izmeni izbornog zakona.
„Uvrede i poniženja koje sam ovde doživeo nisu u redu. I neki moraju da se izvine zbog toga“, rekao je Šmit.
Pritom je indirektno kritikovao lidera Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića i njegovu izjavu o „prebrojavanju“ Bošnjaka, koja je već protumačena kao pretnja ratom, a najoštrije je osuđena u ambasadi SAD.
„Ovde se ne radi o ratu i miru, već o davanju dobre šanse ljudima i moram da kažem da me ovo zaista iznenadilo“, rekao je nemački političar.
