Otkazan koncert, "logor SPENS", govor mržnje i krivična prijava: Novi problem u hrvatsko-srpskim odnosima?

U Srbiji ne prestaju reakcije na izjavu potpredsednika Skupštine Vojvodine Nemanje Zavišića povodom odluke hrvatskog pevača Tonija Cetinskog da otkaže koncert u novosadskoj dvorani SPENS.

Hrvatski pevač je tu odluku obrazložio time što je, kako je rekao, SPENS 1991. godine bio „logor za hrvatske civile i branitelje“.

Zavišić je na svom Fejsbuku tim povodom napisao da „možda nisu sve ustaše Hrvati, ali svi Hrvati su ustaše“ i da „nema bratstva i jedinstva“.

Njegova izjava privukla je pažnju i srpskih, ali i medija u Hrvatskoj, i izazvala oštre reakcije nevladinih organizacija, među kojima je i Fond za humanitarno pravo u Srbiji.

Ta organizacija je saopštila da Zavišićeva izjava „predstavlja govor mržnje i kršenje Zakona o zabrani diskriminacije, podstiče neprijateljstvo i stigmatizuje čitavu zajednicu“.

Zavišić je, međutim, i posle toga naglasio da stoji iza svake izgovorene reči i da izvinjenja i povlačenja neće biti.

„Diskurs iz devedesetih“

Član Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Darko Baštovanović za DW kaže da je Zavišićeva izjava „samo jedna u nizu eskalacija“ i da je u „neprimerena kada su u pitanju hrvatsko-srpski odnosi“.

„Beležimo porast narativa koji je apsolutno nepriličan, posebno od strane ljudi koji su na visokim funkcijama, a naročito ako su deo izvršne vlasti. Nažalost, suočeni smo s periodom narušavanja hrvatsko-srpskih odnosa i mislim da, kada je u pitanju javni diskurs, ovakvu situaciju nismo imali od nesrećnih i tragičnih devedesetih godina“, ocenjuje Baštovanović.

Dodaje da je u takvim okolnostima i imajući u vidu situaciju na globalnom planu, „poslednje što treba dodatno zaoštravanje odnosa između Srbije i Hrvatske“, za koje kaže da su „možda i dve najsnažnije države na Balkanu“.

Bez reakcije predsednika Skupštine

Predsednica Hrvatskog nacionalnog vijeća u Srbiji Jasna Vojnić izjavila je da ta institucija „nedvosmisleno osuđuje ovakav govor mržnje“.

„Izjava u kojoj se Hrvati kolektivno označavaju na takav način apsolutno je neprihvatljiva i ne sme imati mesta u javnom prostoru, a posebno kada dolazi od visokog pokrajinskog dužnosnika. O spornoj izjavi potpredsednika Skupštine Vojvodine treba da se očituju pre svega njegovi politički kolege i institucija iz koje ta izjava dolazi“, navela je Vojnić.

DW je upitao predsednika Skupštine Vojvodine Balinta Juhasa da li će inicirati izjašnjenje Skupštine o Zavišićevoj izjavi i da li misli da bi njegov kolega trebalo da snosi posledice – ali iz njegovog kabineta stigao je odgovor da nije u mogućnosti da odgovori na pitanja, jer je na službenom putu.

„Neophodno smirivanje tenzija“

Osvrćući se na ocenu Jasne Vojnić, Baštovanović naglašava da na Zavišićevu izjavu „sve institucije treba da reaguju“.

„Treba se raspravljati, ali ne treba pokretati neku vrstu lova na veštice i upirati prstom u jednu instituciju koja treba da nekog smakne s položaja. To neće rešiti probleme.“

Naglašava da su „problemi dublji i fenomenološki“ i da situacija „može samo dodatno da eskalira“.

„Zato je potrebno smirivati tenzije i poruke koje se šalju moraju imati humanističku notu. Mora se voditi računa o obe zajednice – o hrvatskoj u Srbiji i srpskoj u Hrvatskoj, jer se problemi jednih često prelivaju na one druge“, objašnjava Baštovanović.

Hrvatska zajednica u Srbiji

Prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji živi 39.107 Hrvata. Baštovanović kaže da njihov položaj može samo biti otežan govorom mržnje koji se ponavlja.

„Slično je i sa Srbima u Hrvatskoj. Naravno, tamo su drugačiji mehanizmi i mogućnosti reagovanja. I kada hrvatska zajednica nije direktno uključena, sve što je izrečeno u vezi s Hrvatskom u negativnom kontekstu, negativno se odražava i na položaj zajednice ovde“, naglašava on.

Podsećajući da DSHV „na neki način participira unutar sistema“, on dodaje da je potrebno raditi na tome da se glas hrvatske zajednice čuje unutar institucija, i to najpre onih koje se bave unapređenjem prava nacionalnih manjina.

„Jedan od problema hrvatske zajednice je i siromaštvo. Hrvati u Srbiji su jedna od najsiromašnijih zajednica i socijalno su u dosta nepovoljnom položaju“, navodi član DSHV, na čijem je čelu Tomislav Žigmanov, koji je i potpredsednik Vlade Vojvodine.

Odakle u ideja o logoru u SPENS-u?

Izjava Tonija Cetinskog da je SPENS bio logor za civile i hrvatske branitelje izazvala je oštru reakciju gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina, koji je od hrvatskog pevača tražio da se izvini „zbog širenja neistina“.

U knjizi „Rat u Srbiji“ Inicijative mladih za ljudska prava u Beogradu (YIHR), navodi se da je posle pada Vukovara 1991. godine „veliki broj pripadnika hrvatske nacionalnosti doveden u logore u Srbiji“.

Kroz njih je prošlo oko 7.000 ljudi, a bili su organizovani „na imanjima u Begejcima i Stajićevu, u Kazneno-popravnom zavodu (KPZ) u Sremskoj Mitrovici, KPZ-u i vojnom zatvoru u Nišu, Vojno-istražnom zatvoru i prostorijama Instituta za bezbednost u Beogradu“.

Jedini indikator o SPENS-u kao logoru u toj knjizi su navodi Hrvatskog društva logoraša srpskih koncentracijskih logora, koji, kako piše YIHR, „pominju postojanje logora u dvorani SPENS u Novom Sadu, kao i u objektima u Bubanj Potoku i Somboru“.

Nedovoljno utemeljena izjava pevača Cetinskog s jedne, i poruka mržnje potpredsednika pokrajinske skupštine Zavišića s druge strane, vraćaju fokus na prošlost Vojvodine, iz koje je devedesetih godina, posle kampanje zastrašivanja, proterano nekoliko desetina hiljada Hrvata.

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj osuđen je pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove na deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja Hrvata u selu Hrtkovci 1992. godine. On je, međutim, i danas čest gost televizija sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, u kojima gotovo da ne odstupa od izjave koju je dao posle presude – da je „ponosan na sve pripisane zločine“ i da bi ih ponovio.

„Svaki put kada dođe do neodmerenih izjava, kao što ih daje dotična osoba, ti ljudi doživljavaju novi stres. To je više nego zastrašujuće“, kaže Baštovanović.

Krivična prijava

Opoziciona Stranka slobode i pravde najavila je da će podneti krivičnu prijavu protiv Nemanje Zavišića zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Poslanik te stranke u Skupštini Vojvodine, Milan Vasiljević, upitao je predstavnike vladajuće Srpske napredne stranke da li su ponovo „počeli da žigošu desetine hiljada sugrađana, vojvođanskih Hrvata“, kao što su to, kako je rekao, činili njihovi politički uzori devedesetih godina.

Demokratski savez Hrvata u Vojvodini ne razmatra, međutim, da i sam pokrene krivičnu prijavu i još jednom insistira na smirivanju tenzija.

„Mislimo da je neophodno smirivati situaciju i da je u ovom trenutku reč osude i izražavanje vlastitog mišljenja u javnom prostoru ono što ima daleko lekovitiju svrhu“, zaključuje član DSHV Darko Baštovanović.