Slovenija
Bosna i Hercegovina
Hrvatska
Vlada Slovenije je sinoć u ponoć usvojila tzv. Šutarov zakon, koji policiji daje široka ovlašćenja za pretrese i nadzor u takozvanim "visokorizičnim" područjima. Britanski Gardijan danas piše kako "novi zakon celu romsku zajednicu tretira kao bezbednosnu pretnju".
Poslanici su na vanrednoj sednici državnog zbora u ponedeljak usvojili tzv. Šutarov zakon, koji je nakon tragične smrti Aleša Šutara.
Zakon su, pored Slobode i SD, podržali i opozicioni SDS i NSi, dok su protiv glasali nezavisni poslanici pod vođstvom Anžeta Logara i nezavisni poslanik Miha Kordiš. Poslanici Levice su opstruirali vanrednu sednicu i nisu učestvovali u potvrđivanju Šutarovog zakona.
Prva upozorenja nakon usvajanja zakona, koji se dotiče oblasti krivičnog, sudskog, socijalnog i drugog zakonodavstva, stigla su danas već iz Brisela, piše N1 Slovenija.
Evropska komisija je pozvala Sloveniju da obezbedi da njegovo sprovođenje ne utiče nesrazmerno na bilo koju etničku zajednicu u zemlji.
Ubistvo Aleša Šutara
Podsetimo, krajem oktobra Aleš Šutar je preminuo nakon što je zadobio udarac u bradu ispred noćnog kluba u Novom Mestu u Sloveniji.
Prema dosad poznatim informacijama, Šutar je došao po svog sina, kojeg je ranije počela da maltretira grupa Roma. Kada je pokušao da ga zaštiti, sam je bio napadnut. Jedan od napadača udario ga je u glavu, a od posledica tog udarca Šutar je preminuo. Zadobio je teške povrede glave, unutrašnje krvarenje i prelom vratnog pršljena, a lekari nisu uspeli da ga spasu.
Policija je ubrzo nakon incidenta uhapsila 21-godišnjeg napadača.
Ministarka pravde Slovenije Andreja Katič i ministar unutrašnjih poslova Boštjan Poklukar podneli su ostavke istog dana nakon ovog ubistva.
Britanski Gardijan danas piše da kritičari tvrde da su izmene diskriminatorske i da „tretiraju čitavu manjinu kao bezbednosnu pretnju“.
Zakon o hitnim merama za osiguranje javne bezbednosti, koji je prvi put predstavljen dve nedelje nakon Šutarove smrti, pre konačnog glasanja u ponedeljak je ublažen, ali je zadržao niz kontroverznih odredbi.
Policija će, bez sudskog naloga, moći da uđe u objekat ili prevozno sredstvo u „rizičnom području“ ako „je neizbežno potrebno radi zaštite ljudi da se odmah zaplene vatreno oružje“.
Takođe će moći da koriste tehnička sredstva za fotografisanje i snimanje, poput dronova ili sistema za prepoznavanje registarskih tablica, ukoliko se smatra da su životi ili imovina ljudi ugroženi.
Prema zakonu, „rizična područja“ će geografski određivati generalni direktor policije ili direktor policijske uprave, na osnovu procene bezbednosti.
Mensur Haliti, potpredsednik Romske fondacije za Evropu, rekao je da je zakon diskriminatorski i pozvao Evropsku komisiju da ispita njegove odredbe.
"Ovaj zakon pretvara čitava naselja u bezbednosne zone, a njihove stanovnike u bezbednosne kategorije. Smanjuje politički trošak ciljanog napada na one koji su već isključeni iz slobodnog i fer političkog učešća radi političke koristi", rekao je on.
Dodao je:
"Slovenija je učinila nešto što Evropa retko priznaje da se dešava unutar Unije: donela je zakon koji tretira čitavu manjinu kao bezbednosnu pretnju. Unija koja dopušta da strah postane politika kod kuće ne može poučavati svoje susede o demokratiji i vladavini prava. Ako Evropa ne može da primeni svoje standarde interno, ne može ih kredibilno zahtevati u inostranstvu."
Ipak, postoje dokazi o velikoj podršci javnosti za ovaj zakon, navodi Gardijan.
Zakon je usvojen pred nacionalne izbore u martu, na kojima Golobova partija može biti smenjena od strane desničarsko-nacionalističke Slovenske demokratske stranke, na čelu sa bivšim premijerom Janezom Janšom.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
