Švajcarski list: Dajte Tita u Kumrovec, da bukne turizam

Region 13. maj 202416:24 34 komentara
Denis LOVROVIC / AFP

Šta je danas Tito i kome? Ugledni švajcarski list Noje cirher cajtung obišao je bivšu Jugoslaviju, od Kumrovca, preko Jajca i Mostara, do Beograda.

„Zabranjeno je negovati lepe uspomene na Tita i njegovu Jugoslaviju“, tako list Noje cirher cajtung (NZZ) citira Roberta Šplajta, načelnika opštine Kumrovec, prenosi Dojče vele.

U opširnom članku list navodi da Kumrovec ima oko 300 stanovnika, mesto na severozapadu Hrvatske, par stotina metara udaljeno od granice sa Slovenijom.

U Kumrovcu je 1892, u doba Habzburške monarhije, rođen Josip Broz, kao sedmo od petnaestoro dece u porodici majke Slovenke i oca Hrvata.

Josip Broz Tito
ANDREJ ISAKOVIC / AFP

Broz je, kako piše švajcarski dnevnik, već kao 15-godišnjak napustio rodno mesto, pobegao je, kažu, od gladi. Kasnije je izučio zanat bravara i postao profesionalni revolucionar.

„Kao maršal Tito je trijumfovao u jugoslovenskom narodno-oslobodilačkom ratu protiv Hitlerove Nemačke i njenih saveznika, a kasnije se suprotstavio i ranijem mentoru Staljinu. Kasnije je Tito, sve do smrti 1980, upravljao Jugoslavijom, ‘nesvrstanom federacijom ravnopravnih republika’“, piše NZZ.

„Kod Starog“ u Kumrovcu

Autori NZZ-a su bili u Kumrovcu, navratili su u gostionicu „Kod Starog“, koja se nalazi pored Titove rodne kuće i spomenika Brozu.

„Spomenika koji je u nezavisnoj Hrvatskoj već leteo u vazduh, a kasnije je obnovljen“, dodaje NZZ.

U razgovoru za švajcarski list, načelnik Šplajt kaže da je ponosan na Tita, „kao i većina žitelja sela“. Za načelnika je Tito „svetski brend“.

Povezane vesti

On je zadovoljan brojem posetilaca, kaže da je tokom prošle godine Kumrovec posetilo 30.000 Amerikanaca, te oko 100.000 stanovnika drugih bivših jugoslovenskih republika, uglavnom Slovenci, Bosanci, Crnogorci, kaže on.

„Sa svetom i ostatkom bivše Jugoslavije Kumrovec nema nikakav problem, kaže Šplajt, ali ima s Hrvatskom. Jer Hrvati, a pre svih nacionalno orijentisana vladajuća stranka HDZ, Tita povezuje primarno s komunizmom i zločinima koje su nad fašističkim ustašama napravili njegovi partizani na kraju Drugog svetskog rata“, piše NZZ.

Načelnik se žali da Tito i danas „koči“ razvoj Kumrovca, kaže da Tita ne sme baš prečesto spominjati, dodaje da su Tito i njegova Jugoslavija toliko zloglasni kod (aktuelne) političke klase u Hrvatskoj da čak i Zoran Milanović, državni predsednik, izbegava Kumrovec u predizbornim vremenima:

„Da je Sutla probila malo drugačiji put, takav da je Kumrovec deo Slovenije, za Titovo rodno mesto bi se otvorile sasvim drugačije perspektive“, prenosi njegova razmišljanja NZZ.

Švajcarski list prenosi i izjave Anite Paun-Gadže, upravnice muzeja „Staro Selo Kumrovec“, koja priča da ima osećaj da se Tito u selu smatra smetnjom.

I dodaje da mnogi školarci koji navrate u selo obilaze muzej, ali u Titovu kuću ulaze samo s „izričitom dozvolom“ učiteljica i učitelja. „U prošlosti su se roditelji žalili na obilazak Titove rodne kuće, sumnjali su da se tu radi o političkoj indoktrinaciji“, piše ovaj list.

„Pod Titom je bilo bolje…“

Tih strahova nema u Jajcu, piše NZZ, bosanski grad je iduća stanica u reportaži.

Jajce se opisuje kao utvrđeni grad u kojem su u Srednjem veku vladali „hrvatski bosanski kraljevi“, sve dok nisu došli osmanski osvajači, grad koji je za vreme SFRJ bio centar industrije, kao grad u kojem su se katolički Hrvati i muslimanski Bošnjaci više-manje pomirili nakon neprijateljstava devedesetih godina.

U Jajcu je Tito bio i ostao junak, piše NZZ. To je grad u kojem su stariji, kako piše ovaj medij, jedinstveni u oceni:

„Pod Titom je bilo bolje, više sigurnosti, više blagostanja – jednostavno normalnost.“

Povezane vesti

„Titova Jugoslavija nije bila idealna država“, kaže za NZZ Mirsad Duranović. On je imao 12 godina kada je Tito preminuo, sa setom se priseća SFRJ, ali isto tako napominje da se ne može opravdati postojanje kaznenog logora Goli otok.

Duranović danas radi kao kustos Muzeja Avnoja u Jacu, priča da su ljudi „poštovali Tita zato što je etablirao uspešan model suživota različitih naroda u Bosni“.

Tito je, piše NZZ, „posebno omiljen među muslimanskim žiteljima Bosne, koji se od pre tri decenije zvanično nazivaju Bošnjacima“.

„Socijalistička Jugoslavija je doduše šikanirala islam, kao i sve religije. Ali muslimanima je dao status posebne nacije, pre toga su ljudi iz muslimanskih porodica bili prisiljeni da se nacionalno opredeljuju ili kao Srbi ili kao Hrvati.“

NZZ-ovi autori nastavljaju putovanje kroz BiH, preko Bugojna (u kojem jedan sagovornik priča o tome kako u zemlji „danas vlada bezakonje, a korumpirane nacionalne stranke Hrvata, Srba i Bošnjaka loše stanje u BiH koriste za sebe, dok za sobom ostavljaju haos za normalne građane“), stižu do Mostara.

Grad na Neretvi opisuju kao – podeljen, baš kao što su podeljena i mišljenja Mostaraca oko Tita, kaže NZZ:

„Linija razdvajanja ide između većinski bošnjačkog istoka i pretežno hrvatskog zapada. Rat u Bosni je cementirao tu podelu.“

Mostarom, glavnim gradom Hercegovine, se danas zajednički upravlja, piše NZZ. I napominje da je jaz naizgled nepremostiv. U zapadnom Mostaru odlučujuću ulogu igraju „nacionalni Hrvati“, piše NZZ: „…a oni bi taj grad, najradije i celu Hercegovinu pripojili Republici Hrvatskoj“.

Nigde se to ne vidi tako jasno kao na Partizanskom groblju, dodaje NZZ. Nekropolu za više od 600 partizana svih etničkih pripadnosti iz Mostara i okoline već decenijama se uništava, napominju autori.

„Političku odgovornost snose nacionalno-hrvatski političari u gradu, za koje je groblje samo naporno sećanje na bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda“, dodaje list.

Kontroverze oko Kuće cveća

Na kraju opširnog članka, autori idu u Beograd.

U Srbiji se danas, kako pišu, „pod predsednikom Aleksandrom Vučićem opet učvrstio fašistoidni nacionalizam Slobodana Miloševića, dok je na mesto marksističkih pouka iz Titove ere stupio putinovski misticizam“.

Andrej ISAKOVIC/AFP

„Za srpske nacionaliste je Titova Jugoslavija otelovljenje jednog sistema koji im je oteo uveliko prava kao državnom narodu, koji im je čak oduzeo i Kosovo“, pišu autori ovog članka.

NZZ napominje da uprkos svemu tome u Beogradu dan-danas postoji muzej u kojem se posetioci informišu o Titu i njegovoj Jugoslaviji. To je Muzej Jugoslavije u kojem se nalazi i Kuća cveća, gde je Titov grob.

A među posetiocima dominiraju mladi ljudi iz zemalja nastalih raspadom Jugoslavije, nastavlja NZZ.

Oni ne žele povratak Jugoslavije, kaže za NZZ dugogodišnja kustoskinja tog muzeja Veselinka Kastratović Ristić:

„Novo doba bez nacionalističke mržnje, to je ono što za budućnost oni žele preuzeti iz Titove Jugoslavije.“

A upravo to je, nastavlja NZZ, trn u oku stranačkim prijateljima predsednika Srbije. Švajcarski list podseća na nedavnu inicijativu Aleksandra Šapića koji upravlja Beogradom. On je rekao da bi najradije Titove posmrtne ostatke iz Kuće cveća poslao u Kumrovec.

I tu se završava krug, ova priča se vraća na svoj početak. U Kumrovec.

Načelnik Šplajt je, kako piše NZZ, na Šapićeve najave reagovao gotovo entuzijastično: „Titov grob u njegovom rodnom mestu maloj hrvatskoj opštini bi mogao podariti i do milion posetilaca – iz godine u godinu.“

Povezane vesti

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare