U Donjoj Gradini obeležen Dan sećanja na žrtve ustaških zločina u NDH

Obeležavanju prisustvuju najviši zvaničnici Srbije i Republike Srpske (RS) – predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik RS Siniša Karan, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine Srpske Nenad Stevandić, predsednik Vlade RS Savo Minić, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, kao i ministri u vladama Srbije i RS.

U Donjoj Gradini je i specijalni izaslanik presednika SAD Donalda Trampa za borbu protiv antisemitizma Jehuda Kaplun.

Prisutni su i ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov, predstavnici Republike Srpske u institucijama na nivou BiH, predstavnici političkih partija, poslanici Narodne skupštine RS, kao i veliki broj građana.

U okviru obeležavanja položeni su venci na Grobnom polju Topole, a potom se služi parastos, koji predvodi patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije.

Poruke da se zlo ne sme ponoviti, predsednik Izreala osvrnuo se i na Iran

Patrijarh Porfirije izjavio je da se danas u Donjoj Gradini prisećamo ne samo srpskih žrtava, već i žrtava iz jevrejskoj i romskog naroda, ali i svih nedužno stradalih "bilo kad i bilo gde i bilo kome da pripadaju".

"Na našu veliku žalost, ali i sramotu i danas smo širom sveta suočeni sa besmislenim i bezvrednim krvoprolićima među ljudima i narodima, koji iza sebe ostavljaju nove i nove stradalnike, nove nevine žrtve", rekao je patrijarh.

Navodeći da ovih dana SPC "živi tajnu vaskrsenja iz mrtvih, tajnu pobede nad smrću, tajnu trijumfa života", on je istakao da zato u Donjoj Gradini "gde je ljudska zloba želela da progovori, mi ispovedamo da ljudska zloba i zlo uopšte nema poslednju reč, već da ona pripada životu i ljubavi".

Predsednik Vučić izjavio je da Srbija nikada neće dopustiti da bilo ko ikada ponovo izvrši genocid i druge teške zločine nad srpskim narodom.

"Srbija će uvek biti uz svoj narod", istakao je Vučić i najavio da će se "boriti dokle može za svoj rod i za mir" i da će uvek pružati ruku i Bošnjacima i Hrvatima i svima drugima, dodavši da na uvrede iz Sarajeva ne odgovara, jer hoće da pokaže poštovanje prema bošnjačkim žrtvama, a ne njihovim političarima.

On je istakao da će Srbija finansirati izgradnju Memorijalnog centra u Donjoj Gradini, u kojoj nikada nikome neće biti zabranjeno da dođe, kao što je danas njemu zabranjeno da ode u Jasenovac da položi vence i cveće.

"To mesto će biti otvoreno za sve da vide gde i kako su se događali najmonstruozniji zločini", kazao je Vučić.

Predsednik Republike Srpske Siniša Karan izjavio je da je koncentracioni ustaški logor Jasenovac večna opomena čovečanstvu i dokaz do koje mere zlo može da ide kada postane ideologija, a ideologija državna politika.

Karan je naglasio da RS nikada neće dozvoliti da se genocid nad Srbima ponovi, niti će dozvoliti reviziju istorije.

Specijalni izaslanik predsednika Trampa Јehuda Kaplun poručio je da ne može biti kompromisa sa zlom, niti može biti kompromisa sa žrtvama Holokausta.

On je istakao da se ne smeju zaboraviti ni jasenovačke žrtve, Holokaust, ali ni žrtve na prostorima BiH tokom 90-tih godina, jer svako poricanje istine o zločinima može dovesti do toga da se ono ponovi.

Izraelska ambasadorka u BiH Galit Peleg pročitala je pismo predsednika Izraela Isaka Hercoga koji je poručio da se nikada ne sme dozvoliti da dela izopačenosti i retorika mržnje prođu bez odgovora, jer bi, u suprotnom, mogli biti ponovljeni.

Hercog je u pismu naveo da trenutno postoji "vrlo stvarni, ubilački režim koji preti miroljubivim nacijama širom sveta", misleći na Iran, koji, kako je kazao "daje prioritet uništenju države Izrael u odnosu na brigu o potrebama sopstvenih građana".

Prema podacima Spomen-područja Donja Gradina, u koncentracionom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata stradalo je oko 700.000 osoba, među kojima 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifašista. U Jasenovcu je, prema tim podacima, ubijeno i 20.000 dece.

Javna ustanova Spomen-područje "Jasenovac", koji vodi poimenični popis žrtava, s druge strane, navodi da je u ovom logoru ubijeno 83.145 ljudi (39.570 muškaraca, 23.474 žena i 20.101 deteta). Taj spisak se kontinuirano revidira poređenjem matičnih knjiga, popisa zatočenika, posleratnih anketa i iskaza, sudskih spisa, “Pages of Testimony” Jad Vašema i lokalnih arhiva, uz eksplicitno navođenje izvora i kolizija podataka.

Vlada RS proglasila je 19. april Danom žalosti u povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu – Donjoj Gradini u NDH od 1941. do 1945. godine.

Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH od 1941. do 1945. godine i 81 godinu od proboja logoraša iz koncentracionog logora Jasenovac zajednički obeležavaju vlade RS i Srbije.