"Ne bojim se smrti": Vedrana Rudan o raku pisala kroz crni humor, prisetimo se njenih snažnih reči o životu, slobodi...

Hrvatska književnica Vedrana Rudan preminula je nakon borbe sa rakom koji joj je dijagnostikovan 2024. godine. Pričala je kako rak “možda jeste izlečiva bolest, ali da malo ljudi u to veruje” i kako žali što je, dok je bila zdrava, govorila kako joj se dosadno. “Sada bih sve dala da se vratim na staro”, govorila je ona.

Tokom borbe sa teškom bolešću, spisateljica je isticala da oni koji je vole njenu smrt treba da dožive upravo kao odlazak na mesto bez telefonskog dometa. Sada na njenoj zvaničnoj Fejsbuk stranici piše “Vedrana je otišla na područje bez signala”.

Književnica o borbi s rakom: "Hiljadu puta sam zamišljala ovaj trenutak"

“Hiljadu puta sam zamišljala ovaj trenutak, pisci imaju bujnu maštu, kako će izgledati kada vam doktor priđe, bez osmeha u očima i kaže... Hoću li se onesvestiti? Poludeti? Početi da plačem? Pitati zašto ja? Očekivani životni vek se produžio, još sam mlada, ne, ne, ne, zašto ja? J****e! Ništa od toga nisam doživela. Uhvatio me je smeh kada sam videla zabrinute lekare riječkog KBC-a kako su se brzo okupili oko mene. Osećala sam da nekako žele da mi ublaže bol koju ja nisam osećala”, prva je njena izjava koju je podelila sa javnošću nakon što je saznala da boluje od raka.

Sa bolešću se nosila kroz crni humor hvaleći podršku prijatelja i lekare, uz poruku da bliska smrt menja perspektivu i uči nas da uživamo u životu. Te 2024. je i najavila da će pisati knjigu o umiranju.

Pisala je i kako vrlo često razmišlja o smrti, ali i kako ljudi koji imaju rak ne veruju da je izlečiv. Bolest je promenila njen odnos prema sopstvenom životu. Dok je pre dijagnoze često osećala melanholiju, dosadu i manjak želje za životom, nakon dijagnostikivanja je osećala potrebu da se probudi i vrati u normalu.

„Pre bolesti često sam znala govoriti: ‘Dosadno mi je, stara sam, ne živi mi se, ovaj svet je strašan, ne želim više da gledam gde ide...’. Sada, danas, osećam neodoljivu potrebu da se probudim i vratim na staro”, pričala je ona.

U svom osvrtu na boravak u onkološkoj dnevnoj ambulanti riječkog KBC-a, Vedrana Rudan opisuje kako joj je susret sa tamošnjim medicinskim osobljem potpuno srušio dugogodišnju teoriju da nema dobrih ljudi.

“... Mislite da su vam životi promašeni i da je svet dolina suza. Možda jest, dok si zdrav. Kad si na smrt bolestan okružen dobrim ljudima oko tebe blješte žarke boje, srce ti je puno i na neki način shvatiš da si možda i ti dobar kad toliko dobrih o tebi brine”, poručila je ona.

"Ženama treba sloboda"

U emisiji Da sam ja neko Vedrana Rudan govorila je i o raznim drugim temama, a jedna od njenih rečenica je i - “jedino ti novac u životu može pomoći”.

"Jedino je novac u životu ono što ti može pomoći - ne ljubav tvoga dragoga, ne domovina, ne san o slobodi, novac može kupiti sve. Slobode nema - sloboda je kad možeš ići gradom i biti sit, a to ne možeš bez love. Ne možeš reći - ja sam gladan, ali ja sam slobodan. Ti si gladan i ti si rob", navela je ona tada.

Poručivala je građanima da izađu na ulice i tako iskažu nezadovoljstvo situacijom u kojoj žive, a podržala je i srpske studente.

„Dečaci i devojke, s vama sam. Pomozite i nama. I ovde ginu ljudi. Ubi nas hrvatska tišina“, napisala je književnica uz fotografiju crvene šake.

Još nekoliko njenih izjava po kojima ćemo je pamtiti:

“Ženama ne trebaju ni muškarac, ni deca, treba im sloboda”.

“Sreća do smrti stanuje u zagrljaju jednog muškarca“.

“Ljudi se dele na robove i robovlasnike”.

“Pošten si kad nikad ne dobiješ ponudu koju ne možeš odbiti”.

“Ženi je važno da bude voljena. Voleti je naporno i neisplativo”.

„Moja kuća, moja porodica, moj pas i moja mačka. Sve drugo je sredstvo da možeš uživati u svojoj kući, u svojoj porodici, u svojoj mački i u svom psu".