Ustavni sud Crne Gore 24. septembra o vakcinaciji dece, protest građana tokom trajanja javne rasprave

Dok su u sudnici epidemiolozi, pravnici, stručnjaci za prava deteta, predstavnici UNICEF i zdravstvenih vlasti iznosili argumente za i protiv sporne mere, ispred zgrade Ustavnog suda protestovala je grupa roditelja i građana tražeći da pristup vrtićima ne zavisi od vakcinalnog statusa deteta.

Organizatori protesta pod sloganom "Djeca imaju pravo na vrtić. Roditelji imaju pravo na izbor" najavili su da će nastaviti okupljanja, a pojedini učesnici pomenuli su i mogućnost blokade vrtića.

Predsednica Ustavnog suda Snežana Armenko rekla je na početku rasprave da Sud ne dovodi u pitanje istorijski i medicinski značaj imunizacije, ali da obavezna vakcinacija kao uslov za boravak u vrtićima "ulazi u najsitnije pore društva i dom svakog pojedinca".

Sud je zbog složenosti slučaja saslušao stručnjake iz oblasti epidemiologije, međunarodnog prava, prava deteta i razvojne psihologije, nastojeći da utvrdi da li je ograničavanje pristupa vrtiću proporcionalna mera za ostvarivanje legitimnog cilja – zaštite zdravlja stanovništva.

Predstavnici vlade i zdravstvenih institucija branili su zakon upozorenjem da Crna Gora ima jedan od najnižih nivoa imunizacije dece u Evropi.

Državna sekretarka ministarstva zdravlja Mirjana Vlahović Andrijašević rekla je da cilj zakona nije kažnjavanje ili isključivanje dece, već stvaranje bezbednog okruženja, posebno za decu koja iz medicinskih razloga ne mogu da prime vakcinu.

Prema podacima koje je iznela, poslednjih godina pao je obuhvat gotovo svim vakcinama i revakcinama iz redovnog programa, dok oko 15 odsto dece već tri godine ulazi u osnovnu školu bez ijedne doze MMR vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeole.

UNICEF je u aprilu upozorio da je pravovremeno prvu dozu MMR vakcine primilo svega 13 odsto djece rođene 2024. godine, u poređenju sa 88 odsto 2013. godine. Za sprečavanje širenja morbila potreban je obuhvat od oko 95 odsto.

U poslednjih nekoliko sedmica, međutim, zabeležen je snažan rast vakcinacije. Predstavnici ministarstva zdravlja su na raspravi saopštili da je između 1. avgusta i 12. septembra dato 3.668 prvih doza MMR vakcine – približno dvostruko više nego tokom prethodnih sedam meseci. Obuhvat među decom rođenom 2024. porastao je sa 13,2 na 33,5 odsto.

Epidemiolog Dragan Laušević upozorio je Sud da bi epidemija morbila mogla opteretiti domove zdravlja i bolnice, dovesti do odsustva dece i zaposlenih i, u krajnjem slučaju, zatvaranja vrtića kao protivepidemijske mere.

Morbili su izuzetno zarazni, a posebno su ugrožene bebe koje još nisu dovoljno stare da prime vakcinu i osobe koje iz zdravstvenih razloga ne mogu biti vakcinisane, rekao je on.

Laušević je spornu odredbu opisao kao iznuđenu meru i svojevrsni "krizni menadžment", navodeći da zdravstveni sistem ne može čekati pojavu velike epidemije pre nego što reaguje.

Epidemiolog Senad Begić iz UNICEF-a rekao je da je pad vakcinalnog obuhvata u Crnoj Gori dostigao nivo koji zemlju svrstava uz države sa znatno slabijim zdravstvenim sistemima.

Prema njegovim rečima, za pojedine vakcine Crna Gora ima obuhvat uporediv sa Jemenom, Madagaskarom, Južnoafričkom Republikom i Gvinejom, dok istraživanja pokazuju i izrazito visok nivo poverenja građana u teorije zavere.

Protivnici sporne odredbe nisu u raspravi osporavali značaj imunizacije, već su tvrdili da država nije dokazala da je zabrana boravka nevakcinisane dece u vrtićima najmanje restriktivna mera kojom se može povećati broj vakcinisanih.

Lepa Žunjić iz Udruženja roditelji rekla je da država ima obavezu da štiti zdravlje dece, ali da najbolji interes deteta ne obuhvata samo zdravstvenu zaštitu i da deca ne bi trebalo da snose posledice odluka ili propusta odraslih.

Sličnu dilemu otvorili su i stručnjaci za prava deteta.

Koordinatorka UNICEF-ovog programa za praćenje prava deteta Nela Krnić rekla je da UNICEF snažno podržava povećanje obuhvata imunizacijom, ali da država istovremeno mora garantovati i pravo deteta na obrazovanje.

"Smatramo da država treba da iznađe adekvatno, manje restriktivno rešenje", rekla je Krnić, navodeći da nije jasno dokazano da su pre uvođenja zabrane boravka u vrtiću iscrpljene druge mere.

Profesorka međunarodnog prava i stručnjakinja za prava deteta Nevena Vučković Šahović rekla je da međunarodni standardi državi dozvoljavaju da propiše obaveznu vakcinaciju, ali je upozorila da se posebno mora oceniti način na koji se ta obaveza sprovodi.

"Nije sporan cilj zaštite javnog zdravlja, već izbor sredstava kojima država taj cilj ostvaruje", rekla je.

Ključno pitanje za Sud je, prema njenim rečima, da li je zakonodavac dokazao da isti cilj nije mogao postići manje restriktivnim sredstvom i ko u praksi snosi teret mere – roditelj koji je doneo odluku ili dete kojem je uskraćen vrtić.

Razvojna psihološkinja Ivana Mihić upozorila je na značaj predškolskog obrazovanja za razvoj dece.

Na pitanje sudije mogu li se razvojni efekti boravka u vrtiću u potpunosti nadoknaditi odrastanjem u porodici, odgovorila je: "Najkonciznije – ne".

Dok je trajala javna rasprava, ispred Ustavnog suda okupili su se roditelji i građani sa transparentima "Djecu vam ne damo", "Od kada su političari doktori" i "Čija su naša đeca".

Učesnici protesta tvrdili su da država ne bi smela vakcinalnim statusom uslovljavati pristup predškolskom obrazovanju.

Jedan od roditelja, Novak Raičković, najavio je nastavak protesta i kazao da razmišljaju i o blokiranju vrtića.

"Nastavićemo proteste... razmišljamo i da blokiramo vrtiće", rekao je Raičković.

Protest je usledio nakon početka primene zakonske odredbe koja je već tokom prvih sedmica predškolske godine uticala na svakodnevni život brojnih porodica. Početkom septembra u podgoričkim vrtićima je jednog dana boravilo oko 3.100 od približno 8.000 upisanih mališana. Deo ustanova povezivao je manju posećenost sa novim pravilom, dok su drugi navodili da je nizak dolazak dece karakterističan i za početak prethodnih školskih godina, pa se ne može celokupan pad pripisati vakcinaciji.

Novi Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti stupio je na snagu 16. januara ove godine. Njegov član 42 propisuje da dijete ne može boraviti u javnoj ili privatnoj predškolskoj ustanovi ako nije sprovedena obavezna vakcinacija prema državnom programu, osim kada postoji medicinska kontraindikacija.

Vakcinacija dece bila je zakonska obaveza i ranije, ali je novi zakon tu obavezu neposredno povezao sa mogućnošću boravka u vrtiću.

Zbog toga su Ustavnom sudu podnete inicijative za ocenu ustavnosti, uz tvrdnje da je takvo ograničenje nesrazmjerno i suprotno pravima dece.

U raspravi je više puta pomenuta i presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2021. godine u predmetu Vavřička i drugi protiv Češke, jednom od ključnih evropskih slučajeva o obaveznoj vakcinaciji.

Veliko veće suda u Strazburu tada je zaključilo da češki sistem, prema kojem nevakcinisana deca mogu biti isključena iz predškolskih ustanova, nije prekršio pravo na privatni život iz člana 8 Evropske konvencije.

Sud je, međutim, odluku zasnovao na konkretnom češkom sistemu, uključujući medicinska izuzeća, proceduralne garancije i činjenicu da se mera nije odnosila na osnovno obrazovanje, dajući državama široko, ali ne neograničeno polje procene u politici javnog zdravlja.