Iako se često veruje suprotno, ova vrsta prirodno zalazi u Jadransko more i stanovnik je čitavog Mediterana. Njena brojnost je, međutim, znatno niža nego u prošlosti, prenosi novski.me.

Velika bela ajkula (Carcharodon carcharias) jedna je od najpoznatijih vrsta životinja u svetu, a njena mediteranska populacija smatra se kritično ugroženom. Nalazi ove vrste u mediteranskim zemljama postali su veoma retki i često se pojedinačno opisuju u naučnoj literaturi. Prema podacima Instituta, tokom proteklih gotovo 30 godina, ovo je tek treći ulov ove vrste u crnogorskim vodama. Najnoviji nalaz mlade jedinke u Jadranu zabeležen je 2023. godine, u susednoj Hrvatskoj.

Retki napadi ajkula na čoveka

Iako odrasle jedinke ove vrste mogu predstavljati potencijalnu opasnost za čoveka, napadi ajkula su uopšte nešto što se retko dešava.

Većina ljudi ima urođeni strah od životinja koje mogu biti opasne po nas, što je u potpunosti razumljivo. Ipak, kroz pravilno informisanje, bez senzacionalizma, može se uvideti da je učestalost napada ajkula na ljude znatno manja u poređenju sa mnogim drugim životinjama, čak i nekim od onih koje susrećemo svakodnevno.

Prirodnjački muzej Floride vodi svetsku bazu napada ajkula na čoveka. Prema njihovim podacima, tokom 2024. godine zabeležena su četiri napada sa fatalnim ishodom, po jedan u: SAD, Zapadnoj Sahari, Egiptu i Maldivima.

Ova statistika obuhvata sve vrste ajkula, ne samo veliku belu.

Preporuke, mada nije moguće predvideti napad

U Crnoj Gori zabeležen je samo jedan napad ajkule na čoveka, sredinom prošlog veka.

Od preventivnih mera, preporučuje se izbegavanje plivanja u zoru, na većim udaljenostima od obale, ili u blizini ribolovnih aktivnosti.

Na crnogorskoj strani Jadrana napadi se dešavaju izuzetno retko, a poslednji sa fatalnim ishodom dogodio se u Hrvatskoj pre pola veka (1974. godine).

Poslednji napad u Jadranu desio se 2008. kod ostrva Vis u Hrvatskoj, bez smrtnog ishoda, kada je ajkula napala ronioca koji je sa sobom nosio ulovljenu ribu. Vremenska razlika između poslednja dva napada na istočnoj strani Jadrana iznosi više od 30 godina. Kao i u slučaju bilo koje druge divlje životinje, nije moguće predvideti hoće li se, kada i gde napad dogoditi.