(VIDEO) Emotivni govor glumca iz Banjaluke izazvao reakcije u BiH

Konferencija je organizovana zbog raznih informacija koje su plasirane u javnost u proteklih nekoliko dana o gostovanju Sarajevskog ratnog teatra SARTR na Teatar festu i skidanju zastave sa zgrade Narodnog pozorišta RS, prenosi "Danas".

Reagovao je brzo ansambl Narodnog pozorišta Republike Srpske i tom prilikom su u saopštenju istakli da su ljudi lako poverovali u neistine.

„Zastava Republike Srpske nikada nije skinuta, stoji u holu. Na zgradi se ističe po potrebi, i to po zakonu, ističe se na dane slava, dane žalosti i slično. Mi zastavu nismo postavili ovaj put zato što je nismo postavljali ni prethodnih godina. Ukoliko bismo isticali zastavu, onda bismo morali isticati zastave svih učesnika festivala“, navela je direktorka Narodnog pozorišta Dijana Grbić, preneli su lokalni mediji.

Međutim, društvenim mrežama širi se video snimak govora glumca Aleksandra Stojkovića o saradnji dva pozorišta.
„Da li smatrate da bih ja, Aleksandar Stojković, borac prve kategorije Vojske Republike Srpske i ratni vojni invalid, trebao imati zabranu da učestvujem na bilo kojem festivalu u Federaciji BiH, zato što sam bio pripadnik vojske od prvog do zadnjeg dana? Pogubio najbolje drugove, izgubio rodni kraj, izgubio najlepšu mladost. Da ja trebam nekom da se pravdam? Zašto smo mi pozvali naše kolege da dođu da odigraju ovde predstavu… 30 godina nakon rata! Dve vlade Federacije i Republike Srpske su neki dan sedele zajedno i sastančile. Možda ima neki Zlatni ljiljan (značka koja je bila vojno odlikovanje Armije Republike Bosne i Hercegovine za vreme rata u Bosni i Hercegovini, prim. aut.) Možda ima neki koji je mene ranio ’92. Pa, šta“, kazao je Stojković odgovarajući na pitanje novinara RTRS-a.

On se potom osvrnuo na saradnje drugih nacija koje su nekada bile u suprotstavljene strane u ratnim sukobima.

„Osam godina nakon rata Nemačke i Francuske oni su potpisali prvi sporazum o saradnji. I dan-danas te zemlje sarađuju, a milione ljudi su jedni drugima ubili. Je l’ treba da živimo u tom svetu? Je l’ treba ja mom Marku da kažem: „Nemoj slučajno da pređeš u Sanski Most, svom pradedi, mom dedi Jovanu na grob“? Je l’ treba to da radimo? Slobodno, moje saborce, moje kolege iz tih udruženja pozivam da dođu kod mene, da sednu sa mnom, da ne slušaju natpise senzacionalističke… Neka dođu i pitaju me, sve ću im reći. Od njih ja ništa ne krijem. Naša krv je ista, i moja i njihova, koju smo prolili stvarajući ovu zemlju“, naveo je glumac.

Publika je imala prilike, osim u pozorištia, da ga gleda i u projektima „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Turneja“, „Neprijatelj“, „Neke druge priče“, „Falsifikator“, „Na putu za Montevideo“, „Lud, zbunjen, normalan“, „Kriza“, „Grupa“, „Senke nad Balkanom“…