Zašto London šalje vojnike u BiH?

On upozorava da Evropljani „moraju držati na oku“ ovaj region i da je „gotovo sigurno“ da je Rusija imala namere da „učini više“ na Balkanu.

Bilateralna misija jedinice 1 Lancs uključuje obuku zajedno sa Oružanim snagama Bosne i Hercegovine, sa fokusom na pešadijsku taktiku, liderstvo, hemijsku, biološku, radiološku i nuklearnu odbranu (CBRN) i unapređenje interoperabilnosti sa NATO-om.

Arnold ovaj potez analizira kroz kontekst rata u Ukrajini, za koji tvrdi da je „bacio senku na region“.

„Gotovo sigurno je bila ruska namera da učini više na ovom području, da je ta ‘specijalna vojna operacija’ u Ukrajini išla prema planu“, rekao je Arnold za Emitersku službu britanskih oružanih snaga (British Forces Broadcasting Service, BFBS).

Dodao je:

„To je nešto što Evropljani moraju držati na oku, a ovakve vrste raspoređivanja u tome pomažu.".

Ruski uticaj, hibridno ratovanje i Ukrajina

Kako navodi BFBS, s obzirom na to da se navodno rusko hibridno ratovanje intenziviralo poslednjih nedelja, uz tvrdnje da je Moskva odgovorna za bombaški napad na železničku prugu između Lublina i Varšave, kojom se šalju pošiljke Ukrajini, i za upade dronova u nekoliko evropskih zemalja, ovo raspoređivanje dolazi u senci „ruskih pokušaja da utiče na region i destabilizuje ga“.

Arnold je rekao da je ruski uticaj na Zapadnom Balkanu „značajan, ali prigušen“ jer su ruske oružane snage angažovane u Kijevu.

„Od hibridnih aktivnosti koje vidimo širom Evrope – bilo kroz sabotaže, namerne napade poput presecanja kablova na Baltiku, ali i stalne kampanje dezinformacija, manipulacija, uplitanja u izbore – mislim da će Kremlj upravo tu hteti da fokusira svoje delovanje. A Evropa već pomaže zemljama Balkana na tom polju“, rekao je

Arnold ističe da ovakva raspoređivanja omogućavaju britanskoj vojsci da razume stanje na terenu: šta najviše brine vojsku Bosne i Hercegovine i za šta se priprema u domenu hibridnih pretnji, koje su u regionu slične onima širom Evrope.

Šira region i proširenje NATO-a

U regionu već postoji značajno vojno prisustvo: oko 1.100 vojnika raspoređeno je u Bosni i Hercegovini kao deo misije EUFOR-a i NATO-ove KFOR misije na Kosovu nakon sukoba 1990-ih.

Pored britanskih vojnika koji stižu krajem godine, u martu su privremeno aktivirane i rezervne snage EUFOR-a u Sarajevu.

„Nije samo britanska vojska prisutna u ovom području. Ovo je mehanizam kojim EU i NATO mogu približiti te zemlje Zapadu“, objasnio je Arnold.

NATO se postepeno širio Balkanom nakon raspada Jugoslavije: Hrvatska je pristupila 2009, Crna Gora 2017, a Severna Makedonija 2020.

Bosna i Hercegovina trenutno traži članstvo u NATO-u i dobila je status kandidata za EU pre tri godine.

„Postoji problem jer je proces proširenja praktično zastao – i na strani EU i na strani NATO-a“, rekao je Arnold.

„To ide sporo iz raznih razloga. Ali ovo raspoređivanje nastavlja proces zapadnog integrisanja Zapadnog Balkana“.