Angažuju advokate, pa uzimaju ljudima nekretnine u Beogradu, Žabljaku... Zelenašenje u Crnoj Gori

„Ugovori o fiduciji omiljeni su alati zelenaša. Imovina se formalno prenosi na poverioca – kamataša, uz dogovor da će je vratiti kada se dug isplati. Međutim, dug sa kamatama se toliko uveća da do povraćaja skoro nikada ne dođe“, objašnjava izvor „Vijesti“.

Fiducijarni ugovori, odnosno garancija prenosa vlasništva nad nekretninom dužnika ukoliko se novac ne vraća dogovorenom dinamikom, omogućili su nekolicini pljevaljskih i žabljačkih zelenaša da, bez ikakvih pravnih posledica, preuzimaju vrednu imovinu na Žabljaku i u Beogradu, objašnjava sagovornik lista.

„Vijestima“ su ranije iz bezbednosnog sektora i zvanično kazali da je to teško dokazivo, jer žrtve ne prijavljuju ili se povlače nakon toga.

Notari su, u skladu sa Zakonom o notarima, dužni da odbiju sastavljanje i overu ugovora sa nesrazmernim, zelenaškim ili neopravdano visokim kamatama, objasnili su ranije iz Ministarstva pravde…

Na pitanje kako štiti građane od zelenaških ugovora o pozajmici, Notarska komora Crne Gore praktično nema odgovor. Iz zvaničnih odgovora proizlazi da ne vodi nikakvu evidenciju o ugovorima o zajmu, ne raspolaže podacima o visini kamata, sredstvima obezbeđenja, niti o eventualnim prijavama sumnjivih slučajeva nadležnim organima.

Odgovornost se u potpunosti prebacuje na pojedinačne notare, dok se uloga Notarske komore svodi na organizovanje obuka i upućivanje na zakonske propise, bez mehanizama kontrole, praćenja ili preventivne zaštite građana od mogućeg zelenašenja.

Pljevlja, Žabljak, Šavnik

Operativni podaci pokazuju da se poslovima davanja novca pod kamatu, na području Pljevalja, u ranijem periodu intenzivno bavio pripadnik organizovane kriminalne grupe Šarić – N. Soković, pišu Vijesti.

Prema istim informacijama, on je, zahvaljujući zelenaškim poslovima, a zbog nemogućnosti dužnika da izađu iz začaranog kruga plaćanja kamata, neretko sticao nesrazmernu imovinsku korist – nekretnine dužnika na Žabljaku i u Beogradu, a uzimao im je i građevinske mašine, automobile…

„Soković je ove poslove sklapao većim delom na teritoriji Srbije“, podaci su bezbednosnih službi, prenose "Vijesti".

Sagovornici ovog medija pojašnjavaju da ti, ali i većina ostalih zelenaša u Crnoj Gori, primoravaju svoje dužnike da umesto ugovora o pozajmici potpisuju lažne ugovore o prodaji imovine.

„To su fiktivni ugovori, sklopljeni uglavnom kod notara, u kojima umesto ugovora o pozajmici, žrtva potpisuje ugovor o prodaji stana, kuće, zemljišta ili automobila. Ukoliko im novac ne vrate u roku, imovina se automatski prevodi na zelenaša. Do toga da dug vrate, gotovo nikada ne dolazi, jer ako samo jedan dan zakasne sa mesečnom ratom, zelenaši obračunavaju ‘kamatu na kamatu’, što automatski uvećava iznos glavnog duga. Tim mehanizmom oni veoma brzo dupliraju njihov osnovni dug i nakon određenog vremena preuzimaju njihovu imovinu“, pojašnjava sagovornik „Vijesti“.

Istraživanje „Vijesti“ pokazuje da se dužničko ropstvo ne dešava samo „neodgovornima“. U njega mogu upasti svi – i mirni i vredni, i radni i odgovorni, i jaki i slabi. Zelenaši čekaju samo trenutak slabosti.

Potvrđuju to i rezultati ankete – deo građana se zaduživao iz nužde, kada institucionalna pomoć nije bila dostupna ili je bila prespora, dok je značajan broj ulazio u dugove kako bi održao stil života iznad realnih mogućnosti ili pokrio kockarske gubitke, odluke koje danas, u razgovoru sa novinarkom, prepoznaju kao teške lične greške.

"Glavnica ne može da se vraća na rate"

Četrdesetdvogodišnjak sa severa Crne Gore ispričao je „Vijestima“ da se sa zelenašima prvi put susreo pre dvadeset godina, kada je garantovao za druga koji se zadužio, ali dug nije vratio, pa je on morao da plati umesto njega.

„Pre dvadeset godina sam imao problem sa kamatašima, iako nisam bio ja dužan, nego drugar za kog sam garantovao. Od tada sam i dobro upoznat sa svime što se tiče ljudi iz tog miljea, iz mog rodnog grada, jer je reč o maloj sredini“, priča on.

Navodi da u tom gradu i zelenaši tačno znaju kome novac mogu da daju, a kome ne, i da je pre tri godine ponovo došao u kontakt sa zelenašima, ovog puta zbog sopstvene potrebe. Dodaje da mu je novac trebao kako bi uplatio specijalizaciju za suprugu, u iznosu od 1.500 evra.

Prvobitno, novac je uzeo iz banke, ali je, boraveći u gradu, novac potrošio na aparatima za igre na sreću.

„Ušao sam na aparate i prvo potrošio deo novca, pa onda sve. Morao sam da se snađem. Nisam mogao da dođem kući i kažem – nemam, pa i da ispričam šta je bilo. Obratio sam se čoveku kog poznajem, zelenašu, i on mi je pozajmio novac uz kamatu od 15 odsto“, ispričao je sagovornik.

Navodi da je narednih sedam do osam meseci plaćao mesečnu kamatu od 15 odsto, ali da dug nije smanjivan. Kada je sakupio 700 evra i pokušao da taj iznos preda kako bi umanjio glavnicu, zelenaš to nije prihvatio.

„Nije dozvoljavao da se dug smanjuje na taj način. Ili da vratim sve, ili da dug ostane isti. Rekao mi je da ne može da računa na 700 ili 800, nego na okruglo. U jednom trenutku mi je vratio 200 evra, da bi dug zaokružio na 1.000 evra. Umesto da odustanem i pokušam da skupim kompletan dug, polakomio sam se i ostavio dug na 1.000 evra“, kaže on.

Objašnjava da je kamata od tada bila 10 odsto i da je tek naknadno „provalio“ da mu nije dozvoljavao parcijalno da umanjuje glavnicu, kako bi ga zarobio u stalnom vraćanju kamate.

„On nije želeo da mu vratim novac, nego da mu plaćam kamatu. I onda sam stalno vraćao po 100 evra mesečno. Godinu i po je to trajalo ukupno, onda razmišljam da sam mu već tada vratio više od glavnice i pokušam da skupim da mu vratim. Skupim 500 evra i pođem kod njega, vratim mu kamatu 100 i kažem mu evo 500. On me ubeđuje da to ne može i kaže mi: ‘Nemoj da me nerviraš. Šta će mi 50 evra mesečno? Jedino ako hoćeš da ti podignem kamatu ponovo na 15 odsto?’ Pristao sam, jer mi je da ostane 500. To je tako išlo gore-dole, zapisivao sam sve, kod njega sam uzeo 1.500 evra, a vratio 4.300, a i dalje sam mu dužan 500 evra“, priča sagovornik „Vijesti“.

„Policija da uđe kod notara"

Odgovarajući na pitanja da li je doživeo pretnje, taj četrdesetdvogodišnjak navodi da jeste imao neprijatnosti.

„Niko nije kriv osim ja koji sam pozajmio novac, to mi je jasno. Nisam glup. On može da preti deci, meni ne može, ali objasniću šta radi u smislu pritiska – pojavljuje se gde radim, dolazi gde otac i ja radimo, kao slučajno, pa nas ‘slučajno’ pita za auto, obilazi te da te podseti ako i dan zakasniš, maltene popne se na glavu taj dan. Ako dva dana kasniš, onda slede pozivi, poruke, piše da mu je hitno, da će pitati moju suprugu da ona plati, piše da će poći kod nje na posao… Maltretira me psihički, a fizički ne može… Par puta mi se desilo da pomislim, kad se naljutim, da odem u policiju i prijavim, ali znam da ništa neću napraviti, osim sebi još jedan problem – da se raspravljam s njim, da se ćeramo, bijemo… Znam da me policija neće zaštititi, jer da hoće, oni bi mogli sve to rešiti, pogotovo u našim malim gradovima.“

Govoreći šire o problemu zelenašenja, navodi da su česte i zloupotrebe preko notara, gde se, kako kaže, fiktivnim pozajmicama i ugovorima kuće prepisuju na ime zelenaša.

„Dovoljno je da policija uđe kod notara, jer oni bukvalno tamo i priznaju da su kamataši – prave fiktivne ugovore i za 20.000 evra, koje možda nisu ni dali u tom iznosu, uzimaju ljudima kuće od 150.000 evra. Notar ne traži da se pred njim preda novac, već onaj koji je uzeo novac od kamataša potpisuje da mu je ovaj pozajmio novac i da će, ukoliko ne vrati do određenog datuma, kuća preći u vlasništvo ovoga koji mu je pozajmio novac – kamataša. Potpisuju neku fiduciju. Naš komšija, siromah, skoro je izgubio kuću od kamataša. To se tako radi, i to veoma često“, dodaje on…

"Mladi se zadužuju zbog provoda"

Posebno ga, kaže, brine što se u takve dugove sve češće uvlače mladi.

„Stariji uzimaju 10.000 evra, ili 20.000 evra, pa gube kuće i imanja. To je druga priča, ali veći problem je što ovde, a verujem i u svakom gradu, deca od 18 ili 19 godina uzmu 150 evra za izlazak. Na primer, uzmu dvojica 150 evra za izlazak… a za deset dana moraju da vrate 250 ili 300. To rade svake sedmice. Roditelji znaju, ali ćute iz straha. Nije mi jasno zašto se ćuti na to, jer deca uzimaju na dug gram kokaina, ili 150 evra. Niko to ne prijavljuje, ni roditelji, jer posle prijavljivanja taj ko bi prijavio morao bi da se seli iz grada… Katastrofa koja vrti porodice u krug. Roditelji su uplašeni jer znaju da ako prijave u policiju, ako bilo šta urade, biće posle da se sele svi zbog toga, i onda misle da im je bolje da plate, da prodaju auto, ili nešto drugo, nego da ‘zatežu’ sa kamatašima komšijama.“

Smatra da je zelenašenje „tihi rak društva“, koji uništava porodice i prolazi gotovo neprimećeno.

„Veliki broj porodica propada, ali zakon je beskoristan u ovom delu. Zašto inspektor, ako ima saznanja, kao što ih svi mi imamo, ne ode i uzme podatke od notara. Da traže nalog da se proveri kakva je, recimo, kuća, odakle nekome 20.000 evra da pozajmi. Ali – ne, zakon je napisan tako da ako ne prijaviš, oni ne reaguju, i onda građani moraju da se bore s ljudima koji imaju leđa, imaju novac, i koje sudije maltene pomiluju ili časte sa dva ili tri meseca zatvora, i? Smešno. Da su zatvorske kazne velike, ne bi oni to radili, sad rade jer ih kazne godinu dana, ili devet meseci, dobiju amnestiju i šta? Da su kazne zaista stroge, niko se ovim ne bi bavio.“

Šta kaže zakon

Ko daje novac ili druge potrošne stvari na zajam i pri tome ugovori nesrazmernu imovinsku korist, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom, glasi opis krivičnog dela „zelenaštvo“ u Krivičnom zakoniku Crne Gore.

Ako zelenaš pri tome „iskorišćava teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog“, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Krivični zakonik propisuje da se zelenaš može kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom ako su nastupile teške posledice za oštećenog ili je učinilac pribavio imovinsku korist u iznosu koji prelazi 3.000 evra.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Vijesti.