FBI analizira DNK uz minimalnu mogućnost greške

SciTech 28. jan 201718:07 > 19:26
Izvor: Pixabay.com

Od 1. januara 2017. laboratorije Federalnog istražnog biroa širom SAD počele su da sprovode važno poboljšanje načina na koji testiraju uzorke DNK sa mesta zločina. Novi metod drastično će smanjiti statističku mogućnost da dve osobe koje nisu u srodstvu imaju identičan DNK profil.

Svako ko je ikada odgledao kriminalistički film ili TV seriju zna da upoređivanje uzoraka biološkog materijala pronađenog na mestu zločina sa bazom DNK podataka osumnjičenih može da dovede do uspešnog rešenja slučaja.

Ljudski genom sadrži oko tri milijarde parova nukleobaza i nije praktično analizirati ih sve. Umesto toga, forenzičke laboratorije tragaju za takozvanim markerima ili sekvencama DNK sa poznatim lokacijama.

Da bi osigurao da rezultati testiranja dokaza sa mesta zločina budu isti u svim delovima zemlje, Federalni istražni biro je 1997. usvojio 13 određenih markera kao nacionalni standard za testiranje.

Međutim, 20 godina kasnije, stvari su se promenile.

„Ono što se tokom godina desilo jeste da je naša baza DNK podataka dostigla 16 miliona profila. Kada analizirate samo 13 delova informacije, postoji neznatna šansa da bi dve osobe mogle da imaju identičan DNK profil, a da nisu pojedinci koji su u srodstvu“, objašnjava Majl Kobl, biolog iz Nacionalnog instituta za nauku i tehnologiju.

Počev od 1. januara, FBI je povećao broj markera na 20, što je potez koje ne samo da čini metod upoređivanja preciznijim, već i smanjuje mogućnost da dođe do lažnog uparivanja. Tri od sedam novih markera razvijeni su su Nacionalnim institutima za nauku i tehnologiju, koji se nalazi u okolini Vašingtona.

“Jedna stvar koju mi radimo jeste da pružamo materijal za standardno upoređivanje kriminalističkim laboratorijama širom SAD. To su tubice DNK materijala koje šaljemo, ljudi ih kupuju i svake godine svaka laboratorija u SAD mora da testira DNK na svojim instrumentima u svojoj laboratoriji i postara se da dobije iste rezultate, kao što je ono što mi kažemo da je u DNK tubici”, zaključuje Kobl i kaže da se uparivanje markera može uraditi ručno, ali da su brojne laboratorije u SAD kupile mašine koje značajno ubrzavaju rad.

Naučnici u Nacionalnom institutu za nauku i tehnologiju i drugim laboratorijama trenutno razvijaju sledeću generaciju ove tehnologije, koja će forenzičarima omogućiti da testiraju uzorke za boju očiju, boju kose, visinu, pa čak i starost.