Svi zagađivači voda će, prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara biti dužni da plaćaju naknadu za neposredno zagađivanje voda, izjavio je načelnik Nacionalnog registra izvora zagađivanja u Agenciji za zaštitu životne sredine Nebojša Redžić.
On je na vebinaru koji su organizovali Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Agencija za zaštitu životne sredine, rekao da će do kraja godine biti doneti novi, precizniji podzakonski akti koji će imati i veći obuhvat subjekata koji će podnositi izveštaje.
POVEZANE VESTI
Redžić je rekao i da je u pripremi novi Pravilnik o načinu i uslovima za merenje količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda, koji je propisan Zakonom o vodama i da je njime predviđeno da svi izvori zagađivanja dostave izveštaje Agenciji.
„Sada izveštaje dostavlja oko 330 preduzeća, uglavnom najveće industrije i javna komunalna preduzeća, ostala do sada nisu bila u obavezi, a novim pravilnicima će se značajno povećati broj onih koji moraju da izveštavaju“, rekao je Redžić.
Prema njegovim rečima, Nacionalni registar o uticaju na životnu sredinu o svim vrstama zagađenja sada izveštava oko 30.000 subjekata u Srbiji, što se čini unošenjem podataka u informacioni sistem registra.
On je dodao i da jedinice lokalnih samouprava imaju svoje pravilnike o ispuštanju otpadnih voda i ti pravilnici su delimično usklađeni sa republičkim.
Nema napretka bez standarda životne sredine
Predsednik Udruženja „3e“ Srđan Gajić rekao je da je Srbija jedna od najzagađenih zemalja Evrope, te da su pored voda zagađene njive, jezera, vazduh.
„Ako hoćemo da napredujemo kao društvo moramo uključiti standarde životne sredine koji su jako skupi“, ocenio je Gajić.
Dodao je da je problem i što zakonska regulativa nije u potpunosti usklađena sa standardima EU i da „ako hoćemo da napredujemo kao društvo i privreda, ne možemo bez standarda životne sredine“.
Gajić je kazao da je potrebno da se u razgovoru predstavnika države, predstavnika civilnog društva i privrede pronađu rešenja koja su prihvatljiva svima.
„Identifikovali smo manjak kapaciteta kontrole, imamo problem i sa izveštavanjima, a bez podataka ne možemo da pravimo strategiju“, rekao je Gajić.
Predstavnica MK Grupe Beata Fridrih je rekla da je za sve kompanije značajno da mere količine vode, obavljaju monitoring, naprave svoje planove upravljanja otpadnim vodama, a to zahteva poznavanje procesa proizvodnje.
„Kompanije koje nemaju tretman otpadnih voda, a ispuštaju, treba da naprave akcioni plan, sa rokovima i merama, koje će dovesti do dostizanja graničnih vrednosti emisija, objasnila je ona.
Kako je ocenila Fridrih, ulaganje u upravljanje otpadnim vodama kompanije bi trebalo da sprovode najboljim dostupnim tehnikama na tržištu.
