Šišmiši se smatraju glavnim prenosnicima ebole na ljude, ali naučnici smatraju da oni isto tako mogu dati važne informacije za borbu protiv tog smrtonosnog virusa, piše Rojters.

Šišmiši mogu biti nosioci više od stotinu različitih virusa, uključujući ebolu i SARS, a da se sami ne razbole. Iako ih to čini zastrašujućim rezervoarom bolesti, posebno u afričkim šumama, takođe otvara mogućnost da naučnici otkriju na koji se način štite.

„Kada bi shvatili kako to rade, mogli bi doći do boljih načina lečenja zaraza koje su smrtonosne za ljude i druge sisavce“, rekao je Olivier Restif sa Kembridža.

Genetske analize su pokazale da bi sposobnost šišmiša da izbegnu ebolu mogla biti povezana s drugom njihovom sposobnošću – letenjem.

Letenje zahteva da se metabolizam šišmiša jako ubrza, što izaziva stres i moguće oštećenje ćelija a stručnjaci misle da su šišmiši možda razvili mehanizam za ograničavanje te štete tako da su delovi njihovog imunološkog sistema trajno uključeni.

Opasnost od zaraze ebolom leži u izloženosti zaraženoj krvi prilikom klanja i pripreme životinje za jelo. Meso šišmiša, veverica, antilopa, majmuna dugo je imalo počasno mesto na jelovnicima u zapadnoj i srednjoj Africi, navodi BBC.