Kostur otkriven u zabačenom kutku Bornea iznova ispisuje istoriju drevne medicine i dokazuje da je najstarija poznata hirurška amputacija udova uspešno izvedena pre otprilike 31.000 godina, objavili su u sredu australijski znanstvenici.

Prethodno je najranija poznata amputacija podlaktice evidentirana na 7.000 godina starom kosturu pronađenom u Francuskoj 2010. godine, a stručnjaci su dosad pretpostavljali da su se takvi operativni zahvati obavljali isključivo u naseljenim poljoprivrednim područjima.

Ali otkriće ukazuje na to da su i lovci-sakupljači iz kamenog doba, koji su živeli u današnjoj indonezijskoj pokrajini Istočni Kalimantan posedovali sofisticirano medicinsko znanje o anatomiji i lečenju rana.

„To menja naše poimanje razvoja ove medicinske grane“, rekao je Tim Maloni, naučni saradnik na australijskom Univerzitetu Grifit, koji je vodio istraživanje.

Kostur je otkriven 2020. u impozantnoj pećini Liang Tebo poznatoj po zidnim slikama starim 40.000 godina.

Okruženi šišmišima, čigrama i, povremeno škorpionima, naučnici su mukotrpno uklanjali sediment da bi otkrili izuzetno dobro očuvan kostur. Nedostajali su mu samo levi gležanj i stopalo.

Baza preostale kosti noge imala je neuobičajen oblik, kvrgav izrastak iznad naizgled čistog preloma, što ukazuje na to da su i gležanj i stopalo namerno uklonjeni.

„Rez kosti je vrlo uredan i obavljen je koso…, zapravo možete videti površinu i oblik reza kroz kost“, rekao je Maloni na konferenciji za novinare.

Ostala objašnjenja izgleda kostiju, a moglo bi da se radi o posledicama napada životinje ili povredi od prignječenja ili pada, prouzrokovala bi prelome, a zarastanje bi se razlikovalo od zatečenog stanja kostura.

Zub i okolni sediment pokazali su da je kostur star najmanje 31.000 godina i da je pripadao osobi koja je umrla u uzrastu od oko 20 godina.

Uprkos neverojatnoj traumi amputacije, čini se da je osoba nakon nje preživjela još šest do devet godina. Do tog su zaključka došli na osnovu opažanja o ponovnom rastu kostiju noge. Naučnici veruju da osoba nije pretrpela veću postoperativnu infekciju.

Ovako izvedena amputacija ukazuje na „vrlo detaljno poznavanje anatomije ekstremiteta, kao i mišićnog i vaskularnog sistema“, napisao je istraživački tim u radu objavljenom u sredu u časopisu Nature, dodajući da zaključuju kako je usledila „intenzivna postoperativna nega… redovito čišćenje, previjanje i dezinfikovanje rane.“

Žarište ljudske evolucije

Ljudi su vekovima izvodili operativne zahvate jedni na drugima, vadili su zube i bušili rupe u lobanji u sklopu trepanacije, otvaranja lobanje radi rasterećenja mozga, pritisnutog izlivom krvi ili kao posledice utisnuća kosti zbog povrede.

Ali amputacija je toliko složen operativni zahvat da je na Zapadu tek pre otprilike jednog veka uvrštena u operacije nakon kojih su ljudi mogli očekivati da će je preživeti.

Otkriće s Bornea pokazuje da su i lovci-sakupljači uspijevali da se nose s izazovom hirurških zahvata i to 24.000 godina ranije nego što se dosad verovalo.

Uprkos svemu što je kostur otkrio naučnicima, postavljaju se brojna pitanja: kako je i zbog čega obavljena amputacija? Šta se koristilo protiv bolova ili za sprečavanje infekcije? Je li ova operacija bila retka ili češća praksa?

Tim stručnjaka nagađa da je ‘hirurg’ kao ‘instrument’ možda koristio vrlo oštar predmet od kamena, a protiv bolova i sprečavanja infekcija verovatno su se koristile biljke s lekovitim svojstvima.

Studija nam „pruža uvid u negu i lečenje u dalekoj prošlosti“, napisala je Šarlot En Roberts, arheološkinja sa Univerziteta Duram, koja nije učestvovala u istraživanju.

U pećini u Liang Tebou sledeće godine se očekuju dalja iskopavanja. Naučnici se nadaju da će saznati više o ljudima koji su tamo živeli.

„Ovo je zaista žarište ljudske evolucije i arheologije“, smatra Reno Žan-Bojo, vanredni profesor na Univerzitetu Sautern Kros koji je pomogao u datiranju kostura.