Ima li razlike između klimatskih promena i globalnog zagrevanja

SciTech 16. sep 202114:21 > 14:522 komentara
Izvor: FABRICE COFFRINI / AFP

Iako je teško razdvojiti klimatske promene od globalnog zagrevanja, ta dva pojma ne znače isto. Globalno zagrevanje je termin koji se odnosi na porast globalnih temperatura, dok se pojam klimatske promene odnosi na sve veće promene u merama klime tokom dužeg vremenskog perioda.

Globalno zagrevanje je poslednica povećanih koncentracija gasova koju uzrokuju efekat staklene bašte.

Dovodi do povećanja prosečne temperature. To je ona neizdrživa vrućina leti, i hladnoća zimi koju iz godine u godinu sve više primećujemo, a prema podacima poslednjih istraživanja opasno je blizu tome da izmakne kontroli.

Osim rasta temperatura efekti globalnog zagrevanja su i povećanje nivoa mora, sve češće obilne kiše, širenje pustinja, suše, vreli talasi, nestanak životinjskih vrsta, topljenje glečera…

Požari u Grčkoj i na celom Mediteranu takođe će biti sve učestaliji, kako bude rasla prosečna temperatura.

Do toga dolazi upravo zbog klimatskih promena koje su poremetile energetsku ravnotežu između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća natrag ka svemiru. Kao posledica došlo je do zagrevanja planete, koje se naziva efekat staklene bašte. Ovaj proces dovodi do toga da se toplotno zračenje koje stiže do tla zemlje odbija i umesto da ode ka svemiru, absorbuje u vazduhu.

Ovaj proces nazvan je staklena bašta jer sličan efektu staklenika, u kome Sunce greje zemlju direktnim zracima kroz staklo. Tačnije, ugljen-dioksid, kog ispuštaju automobili iz auspuha i ostali gasovi formiraju omotač u atmosferi koji ne pušta toplotu ka vasioni.

Procenjuje se da bi zemlja, da nema ovog efekta bila hladnija za 15 stepeni u proseku.

Globalno zagrevanje nije uzrok, već posledica

Stoga se zaključuje da globalno zagrevanje nije uzrok, već posledica klimatskih promena, te da je jednostavnijim rečnikom rečeno, globalno zagrevanje je samo jedan od aspekata klimatskih promena.

Takođe pod klimatskim promenama podrazumevamo i sve veće promene u merama klime tokom dužeg vremenskog perioda – uključujući padavine, temperaturu i vetar.

Taj poremećaj više nego osetlili smo kako ove, tako i proteklih godina, a stručnjaci smatraju da je trenutak u kojem se nalazimo možda poslednji kada možemo da reagujemo i smanjimo efekte klimatskih promena, a samim tim i posledice sa kojima će čovečanstvo morati da se suoči.

Ili će katastrofalne poplave i tornado u Evropi, sve jači uragani u Americi, topljenje glečera, porast nivoa mora, požari uzrokovani rekordnim temperaturama, početi da nam se događaju svakodnevno.

Ni Srbiju ne zaobilaze nepogode

Ni Srbija nije izuzeta od posledica klimatskih promena, te je na području naše zemlje zabeležen rast temperature od 0,36 stepeni po dekadi. Od uticaja nisu uspele da se sačuvaju ni reke, pa se nivo vode Dunava i Save smanjuje za jedan odsto kroz deset godina, a uzrok tome su sve ređe padavine, zbog kojih prema istraživanju Ministarstva poljoprivrede i zaštitne srednine raspoležemo sa sve manjim količinama vode. Ovo dovodi do povećanja koncentracije štetnih zagađujućih materijala, koji smanjuju kvalitet vode koju svakodnevno koristimo.

Prema nekim istraživanjima, moguće je da Srbija izgubi planisku klimu, predviđaju se i suše, rast prosečne temperature, šumski požari, u kojima je samo 2007. izgorelo 22.000 hektara.

Kako bi se ovo izbeglo, Srbija je 23. marta ove godine usvojila zakon o klimatskim promenama kojim se ograničava emisija štetnih gasova. Međutim još uvek ostajemo dakleko od edukacije o klimatskim promenama, ozbiljne politike reciklaže, i električni automobili i hibridi su na našim putevima i dalje retkost.

Komentari

Vaš komentar