Globalni gubitak od klimatskih promena je sedam milijardi dolara, ali gubitak za živi svet nije izračunat, rečeno je na onlajn konferenciji "Klimatske promene i zelena tranzicija".
Na skupu u organizaciji WWF – svetske organizacije za zaštitu prirode i Privredne komore Srbije poručeno je da je univerzalni ekspert za cirkularnu ekonomiju sama priroda.
Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović istakao je da su društvo i ekonomija pod velikim pritiskom promena koje se očekuju, a da je najvažnije da primene pođu upravo od kompanija.
Zelena tranzicija mora biti u fokusu u odnosu prema zaštiti životne sredine i klimatskim promenama, poručio je Vesović i predočio da je PKS veoma aktivna na tom polju kroz Alijansu za zelenu tranziciju Srbije (CE HUB), kao i da je pokrenuta Digitalna platforma za cirkularnu ekonmiju.
Vesović je podsetio da je indistrijskom politikom Vlade Srbije cirkularna ekonomija stavljena kao jedan od prioriteta.
Prva sekretarka Ambasade Švedske i rukovodilac programa za zaštitu životne sredine Ida Rojtersverd predstavila je primere dobre prakse zelene tranzicije u Švedskoj i navela da se godišnje izdvaja 32 miliona evra.
Ona je naglasila da Švedska u svojoj zelenoj agendi od 2000. podržava Srbiju u zelenoj tranziciji, brinući o tome kako će se to odraziti na društvo. Navela je da se u 17 opština Srbije sprovode projekti.
Drugi sekretar Ambasade Velike Britanije u Beogradu za trgovinu, ekonomiju i životnu sredinu Kristofer Li predstavio je aktivnosti koje njegova zemlja preduzima „u klimatskoj diplomatiji“.
U tom pogledu, ovde sa organizacijama u Srbiji radimo na unapređenju javnih politika i projektima energetske tranzicije, naveo je on.
Kada se sastanemo ovog novembra u Glazgovu, u uverenju da ako radimo zajedno, možemo obezbediti bolju budućnost, ne postoji druga opcija, ovo je naš trenutak, nemamo drugu šansu, hajde da izaberemo planetu, poručio je Li u susret Konferenciji država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime čiji domaćin će ove godine biti Velika Britanija 1. novembra, pošto je zbog epidemije odložena prošle godine.
Predstavnica kompanije Koka-kola Tisa Čaušević naglasila je da je voda glavni resurs njihovog poslovanja i da im je cilj da je sačuvaju. Prema njenim rečima, od 2007. Koka kola je za 53 odsto smanjila udeo vode u svojoj proizvodnji.
Oba naša postrojenja u Srbiji – u Batajnici i na Vlasini – imaju napredne sisteme najsavremenijih standarda za prečišćavanje otpadnih voda, a 100 dsto električne energije koji koristimo u oba pogona je iz obnovljivih izvora, navela je Čaušević.
Aldo Lele iz kompanije IKEA istakao je da je cilj te kompanije da 100 odsto u njihovoj proizvodnji budu obnvljivi ili reciklabilni materijali.
Ako nastavimo da štvedimo vodu i energiju, do 2030. u proizvodnji ćemo imati 100 odsto energije iz obnovljivih izvora, rekao je on i napomenuo da je robna kuća Ikea u Beogradu prva u regionu koja 100 osto koristi obnovljivu energiju.
