Sekvenciranje genoma kod nas može da se uradi i bez pomoći i saradnje sa (Pekinškim institutom za genetička istraživanja) BGI-jem, a mi ćemo odlučiti na koji način ćemo sarađivati sa nekim ko će nam pomoći u procesu bioinformatičke obrade podataka, izjavila je u emisiji N1 Newsnight profesorka Milena Stevanović sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, koja je i rukovodilac projekta "Balkanski genom". Osvrćući se na navode i sumnje u zloupotrebu podataka kada je u pitanju ta kineska kompanija, kaže da nije videla da su objavljeni dokazi za tako nešto, niti informacije o kršenju ljudskih prava u zemljama gde je izvršena istraga, niti da je prekinuta saradnja.
„Sekvenciranje genoma kod nas može da se uradi i bez pomoći i saradnje sa BGI, a mi ćemo odlučiti na koji način ćemo sarađivati sa nekim ko će nam pomoći ne u samom procesu eksperimentalnog sekvenciranja genoma, nego u procesu bioinformatičke obrade podataka, gde naš Institut još uvek uči neke stvari“, navela je.
Profesorka kaže da je kupljena oprema od BGI, da su njihovi saradnici nekoliko meseci obučavali naše istraživače koji su sposobni sada da sami sekvenciraju genome. Profesorka Stevanović ističe da „ima nekoliko mogućnosti“. „Ovaj projekat ima finansijsku podršku samo za početak, dok mi sakupimo sve te uzorke, sekvenciramo i dođemo do potrebe za analizom, možda će se naši ljudi u Institutu sami odlučiti da urade bioinformatičke analize. Možemo i zaposliti nekog bioinformatičara da to uradi u našem Institutu, a možemo i da sarađujemo i sa BGI-em koja je jedna od vodećih kompanija u genomici u svetu“, kaže Stevanovićeva.
Povezano:
Inače, prema Rojtersovom istraživanju, navodno radi se o kompaniji koja je, kako sumnjaju, zloupotrebljava podatke iz najmanje 52 zemlje sveta iz prenatalnih testova, a koja se nalazi i na „crnoj listi“ SAD kao kompanija koja sarađuje sa kineskim vojnim kompanijama.
Komentarišući te navode, profesorka kaže da koliko zna postoje dve crne liste u SAD koje uključuju kompaniju BGI. „Crna lista Ministarstva odbrane se odnosi na ekonomske sankcije, odnosi se na to da su SAD procenile da BGI zloupotrebljava genetičke podatke manjinskih naroda u svojoj zemlji, muslimanskog porekla, i da se zbog toga sprečava finansiranje saradnje i prodaja i kupovina hartija od vrednosti. Druga crna lista Ministarstva trgovine se odnosi na navodnu zloupotrebu podataka koji su dobijeni prenatalnim sekvenciranjem nifti (nifty) tehnologijom koju je razvila BGI kompanija i njihovi testovi se primenjuju u 52 zemlje sveta. Jedino je Amerika, koliko znam, stavila tu kompaniju na crnu listu“, kaže. Profesorka kaže da se prema tim navodima odnosi kao prema navodima – dok se ne potvrde i dokažu.
Nakon pisanja Rojtersa, Slovenija, Nemačka i Estonija – u kojima se koristio prenatalni test – pokrenule su istragu. Komentarišući to, profesorka kaže da ne zna da li su te zemlje ikada objavile rezultate da je došlo do kršenja ljudskih prava i da su dali dokaze da je BGI vršio zloupotrebu tihinformacija. „Ne želim da budem advokat kompanije BGI sa kojima ćemo možda sarađivati i možda nećemo. Mislim da moramo da postupamo trezveno i da razmišljamo svojim glavama. Da su vlasti u Estoniji i Nemačkoj utvrdile kršenje, pretpostavljam da bi zabranili saradnju sa BGI. Pošto nije zabranjena, ne znam šta su otkrili, ali nije bilo do tog nivoa da se prekine saradnja“, navodi sagovornica N1.
O genomu i Balkanskom genomu…
Profesorka je objasnila da je genom je ukupna nasledna informacija koja se nalazi u ćelijama jednog organizma i, kako kaže, nije tačno da predstavlja skup gena, već je to mnogo više.
Sekvenciranje genoma naziva se među naučnicima „čitanje knjiga života“, odnosno pokušavamo da dešifrujemo ono što se nalazi u genetičkom materijalu pojedinca, pojašnjava profesorka. Svi mi ljudi smo međusobno veoma slični i razlikujemo se samo u 0,1 posto genetičkog materijala koje nosimo, naglašava profesorka i dodaje da je ta mala razlika upravo ono što nas čini drugačijim – da izgledamo kako izgledamo, ponašamo se kao ponašamo i imamo zdravstveno stanje organizma kakvo imamo.
„Ideja Balkanskog genoma je da sekvenciramo 1000 genoma iz zemalja na Balkanskom poluostrvu i da uporedimo sličnosti i razlike u genetičkom materijalu. Zašto Balkansko poluostrvo? Balkansko poluostrvo je interesantno za analizu jer se među nama nalazi veliki genetički diverzitet, što je rezultat istorije ovog regiona. Svi mi znamo da se naša zemlja nalazi na raskrsnici puteva, da su mnoge vojske i narodi prolazili ovuda, a tokom vrhunca poslednjeg Ledenog doba, ovaj deo je služio kao utočište ljude koji su bežali i pokušavali da prežive te veoma loše vremenske uslove. Zato je ovaj region veoma interesantan za ispitivanje“, ističe gošća N1.
Razlike su veoma bitne i sa medicinske tačke gledišta, kaže profesorka, dodajući da je važno da imamo referentnu sekvencu da bismo mogli da procenimo koje su razlike prisutne sa većom učestalošću, koje sa manjom, i da te razlike povežemo sa patološkim stanjima i bolestima. Populaciona genomika nam daje informacije važne za prediktivnu medicinu – da na osnovu genetičkog zapisa možemo da procenimo da li neko ima predispoziciju da oboli od nekog oboljenja, takođe pruža mogućnost za preventivnu medicinu – da delujemo preventivno kada znamo ko je sklon kojoj bolesti i personalizovanu terapiju – da mu damo one lekove u onoj dozi koje će biti optimalne za njegovo lečenje, objašnjava.
Kako nam je prenela, početak projekta se očekuje veoma brzo. Profesorka Stevanović navodi da je njen kolega Rade Drmanac rešio da da donaciju koja bi pomogla da se projekat započne. Na taj način će dobiti novac kojim će kupiti aparat za sekvenciranje, nabaviti reagense za jedan broj uzoraka… Kupovina aparata će ići preko javne nabavke, kaže gošća, i nužno neće biti sekvencer BGI-ja, već će to zavisiti od kompletne ponude.
Donatori će biti biti odabrani na osnovu saveta i instrukcija stručnjaka u tom polju. „Odlučeno je da se sekvenciraju genomi studenata koji, u trenutku kada uzimamo materijal, nemaju dijagnostikovano nijedno genetički uslovljeno oboljenje“, objasnila je profesorka. Isti princip će biti zahtevan i od ostalih učesnika, u ostalim zemljama regiona, dodaje.
