Urednik TV N1 Peđa Obradović i osnivač Data science conference Aleksandar Linc Đorđević govorili su u emisiji Global fokus o veštačkoj inteligenciji. Linc Đorđević kaže da nam "tehnologija omogućava da otvorimo novu paradigmu u našim životima", dok Obradović ističe da "ljudi o tome govore kao da se radi o svesnom biću, a niti je svesno, niti je biće".
Autor emisije Dušan Mlađenović je komunicirao sa GPT Botom, koji mu je rekao da su „neki ljudi zabrinuti zbog rizika i opasnosti u vezi sa veštačkom inteligencijom“, ali da je „važno reči da nemaju svi to mišljenje“.
Obradović kaže da su to algoritmi sa programskim linijama koji se zasnivaju na statistikama nekakvog niza reči.
„Malo čovek kad pogleda, prepozna da je on negde pokupio neko znanje. Tekst o stvarima koje treba posetiti u nekom gradu izgleda kao u brošurama turističkim, korektno. Izdavača je to koštalo nula funti, taj nema sindikalna prava, nema odmor, ne jede…“, kaže on.
Aleksandar Linc Đorđević kaže da nam tehnologija omogućava da otvorimo novu paradigmu u našim životima.
„Da budemo ispunjeni, bavimo se suštinom i probamo da budemo najbolja verzija nas. Ne bih rekao da živimo u danima veštačke inteligencije, nego u vreme asistenata koji koriste veštačku inteligenciju. Mislim da ćemo tek za 10, 20, 100 godina biti svensi u kakvom dobu živimo“, kaže.
Naglašava da „nije poenta isključiti mozak, nego da nam tehnologija pomaže da se razvija“.
Pročitajte još
„Veštačka inteligencija služi da se bavimo suštinom, e sad je pitanje da li to želimo ili ne, odgovornost se vraća nama ljudima, a ne mašini“, kaže on.
Obradović kaže da u medijima to izgleda „zastrašujuće“.
„Ljudi o tome govore kao da se radi o svesnom biću, a niti je svesno, niti je biće. To je algoriram, kompjuterski program. Ima ljudi koji se pojavljuju na televiziji i fascinirani su time što taj ChatBot nama objašnjava kako je čovek najveći problem za planetu i da ćemo mi svi da nestanemo. To su stvari koje on može da pokupi na internetu. Kod nas u medijima je to predstavljeno kao pojava nekog itneligentnog bića koje sad nešto razmišlja, što je netačno, daleko smo od svemirske krstarice Galaktika ili Matriksa“, kaže on.
Dodaje da je naša publika apsolutno neinformisana o tome u kojoj meri veštačka inteligencija već kontroliše njihovo informisanje.
„Svaki put kada otvorimo telefon, sadržaj je generisan ili kroz Gugl ili društvene mreže. Zato se na našim telefonima pojavljuju različiti sadržaji, u velikoj meri veštačka inteligencija već kontroliše kako mi konzumiramo informacije“, kaže on.
Linc Đorđević misli da je bitno navoditi konkretne slučajeve.
„Mi smo za vreme pandemije skenirali pluća, recimo veštačka intelginecija može četiri godine ranije da otkrije kancer kod ljudi. Procenjuje se da jako veliki broj ljudi može da bude spasen. Drugo, doktori mogu da ne zapisuju stvari, da ne gube vreme, nego kroz glas da se zapisuje. Uređaji koji štede energiju… To su sitne preporuke, to ne mora da bude loše. Loše je ako osoba koja je to napravila, čovek, koristi neke neetičke metode“, kaže on.
Obradović ističe da tekst generatori imaju svoje izvore.
„Sada je pitanje u čije će ruke algoritam da dođe“, kaže.
Profesor sa Ohajo Univerziteta Nes Šrof u razgovoru sa Dušanom Mlađenovićem rekao je da „veliki deo veštačke inteligencije koju oni prave predviđa koja je najbolja odluka koju treba doneti“.
„Na primer, veštačka inteligencija koju mi stvaramo može da se koristi za stvaranje automobila koji sami voze i da automobil donosi prave odluke. Nažalost, može biti ozbiljna situacija. AI je fantastična tehnologija, koja može da donese ogromnu korist za društvo, ali istovremeno može da se koristi da donese veliku štetu. Jedna od njih je da veliki jezički modeli mogu da generišu lažne i izmišljene informacije daleko brže od ljudi“, kaže on, navodeći primer videa osobe koja govori nešto što nije rekla.
Jedan od ciljeva AI Edge, kaže on, je da omogući širenje veštačke inteligencije.
„Tako da krajnji korisnici poput Vas ili mene ne moraju da kupuju veoma skupe kaud kompjutere ii super kompjutere kako bi rešili svoje probleme veštsačkom inteligencijom. Da se omogući običnim korisnicima tehnologija koju sada mogu sebi da priuštea samo veoma bogati ili velike korporacije kao što su Fejsbuk i Gugl“, kaže.
Misli da su obični ljudi iznenađeni.
„Neki ljudi su impresionirani onim što Chat GPT može, neki ljudi su zabrinuti da je ovo loše. Mislim da su ljudi fascinirani, ali postoji i nivo skepticizma“, kaže on.
Na pitanje da li misli da će veštačka inteligencija postati analitičnija i kreativnija od ljudi, odgovara da je to „pitanje od trilion dolara“.
„U ovom trenutku to zaista ne znamo. Vidim da veštačka inteligencija radi dosta veoma specifičnih stvari bolje od ljudi. Na primer, postoji proizvod koji se zove DALI koji je kreirala ista organizacija koja je napravila ČetGPT koji može da crta i slika bolje nego ja. Ali I dalj smo veoma daleko od generalno inteligentne veštačke inteligencije, iako postoje ljudi koji na tome rade. Dakle, nije da se nikada ne može desiti. Ali ja lično verujem da bi to zahtevalo otkrića koja su veoma daleko od pravljenja sistema koji su veći i bolji. Za to je potrebno daleko više od pravljenja većih i dubljih neuromodela kako bi rešavali probleme. Da bi se to desilo poterbna je značajno novo otkriće“, kaže.
Linc Đorđević ističe da „mora da postoji neka lična odgovornost za javno izrečenu reč“.
„Generalno ljudi kao bića treba da postanu odgovorniji. Sve što se koristi na loš način, može da izazove probleme. Pitanje etike, ko koristi, zašto koristi, da nije samo cilj da napravi profit za kompaniju, nego simbiozu između toga šta je najbolje za organizaciju i za čoveka. Dokle god imamo takve sisteme, siguran sam da nismo u problemu“, kaže on.
Dodaje da Beograd per capita ima, u odnosu na Pariz i Madrid 37, odnosno 27 odsto više data pozicija.
Obradović ističe da toga nema u medijima, jer „mediji to ne razumeju“.
„Još ne prepoznaju kao temu. Prepoznali su tekst generatore, jer na fascinira suvislošću svojih odgovora, a iza te priče ima 100 stvari koje su bitne. Tema autorstva, ko je autor teksta. Moj deda je slikaru naručio sliku, objasnio tačno gde šta želi, da li je on autor onda? Ne, on je naručilac. Svako ko koristi tekst generator nije autor toga“, kaže Obradović i dodaje da u Nacionalnoj strategiji razvoja veštačke inteligencije nemamo prepoznata pitanja medija i novinarstva.
Osnivač AI kompanije iz Nemačke Tobias Cvingman, partner u Rapyd.ai u razgovoru sa Dušanom Mlađenovićem je rekao da mi godinama unazad imamo posla sa AI.
„Svaki put kad koristie pretraživač kao što je Gugl, kad otkucate nešto na telefonu, ili koristite auto korekt, stalno se susrećete. Ali, s druge strane, ako ih ne koristite kako treba, može da nanese dosta štete“, kaže.
Dodaje da postoje dve velike kategorije.
„Prva velika kategorija je generisanje prethodnih rešenja koji se tiču predviđanja. Odnosno, pokušavamo da predvidimo ponašanje u budućnosti – na primer kakav će prihod klijenata biti u narednih mesec dana ili nekoliko meseci. Ili kada koristimo različita rešenja pomoću kojih pokušavamo da razotkrijemo nestrukturisane podatke. Na primer izvlačenje informacija iz tekstualnih dokumenata“, kaže on.
Primetili su, kaže, u poslednjih nekoliko meseci veliku zaiteresovanost za generisanje tekstova.
„Naročito za čet botove gde korisnicu koji to žele mogu da kontaktiraju sa servisom veštačke inteligencije razgovorom. To je novo i to nas okupira trenutno“, kaže.
Dodaje da sada svako može da koristi veštačku inteligenciju.
„Svako može koristi softver popuit ČetGPD ili neke druge modele ili usluge gde se razgovara sa veštačkom inteligencijom, ali pitanje je da li to treba raditi. Mislim da nam je potrebna određena minimalna pismenost o veštačkoj inteligenciji kako bi svako znao šta su ove tehnologije u stanju da urade. Na primer, ČetGPD nije model znanja. On ne zna ništa. To je model koji završava tekstove. Dakle on dopunjava tekstove ito radi dobro. No ključno je da se razume ta osnovna razlika između modela znanjaimodela jezika. Jednom kada znate da se radi o modelu koji dopunjava tekstove, onda vam uopštenije čudno što taj model izmišlja stvari, ili ne zna činjenice ili se čudno ponaša. Jer sve što taj model radijeste da pokušava da završi, dopuni tekst iiza toga ne stoji nikakvo znanje. Ne znanje onako kako ga mi ljudi definišemo“, kaže on.
Linc Đorđević kaže da je učestvovao u pisanju Nacionalne strategije.
„Mi ne možemo sami za sebe da pravimo strategiju, moramo da se naslonimo na nečiju. Bitna stvar jeste razvijanje infrastrukture, zato možda nema medija u tome. Ima nas sedam miliona, količina podataka koju mi generišemo nije tako velika“, kaže.
Dodaje da je izborom nove ministarke to došlo pod Ministarstvo nauke.
„Nadam se da ćemo u narednih godinu dana videti prvi izveštaj o tome. Svaka stvar koja se realizuje je super stvar“, kaže on.
Obradović je istakao da je šteta što strategija „nije prepoznala novinarstvo“.
