Misterija kome je posvećena legendarna pesma "Me and Bobby McGee", jedna od najpoznatijih numera Krisa Kristofersona, koju su izvodili brojni muzičari od Dženis Džoplin do Pink, izgleda da je rešena posle 47 godina od nastanka ovog antologijskog hita.

Pesma je često pogrešno smatrana ljubavnom, a verovalo se da ju je Kristoferson 1969. posvetio Dženis Džoplin, jer je njena bluz verzija nadmašila sve ostale. Džoplinova ju je otpevala neposredno pre svoje smrti 1970. godine.

Prava inspiracija za pesmu potekla je, međutim, izgleda od producenta i koautora Freda Fostera koji će u nedelju postati član Kuće slavnih kantri muzike. Inspiracija za pesmu bila je i mlada sekretarica po imenu Barbara Meki.

Foster je poznat kao čovek koji je stvorio zvezde poput Kristofersona, Roja Orbisona, Vilija Nelsona i Doli Parton, a 1960. godine preselio je svoju producentsku kuću „Monjument rekords“ iz Vašingtona u Tenesi, u zgradu čiji je vlasnik bio njegov prijatelj, kompozitor Budlo Brajant.

Meki, koja se sada preziva Iden, u to vreme imala je 29 godina, radila je kao Brajantova sekretarica i imala je nadimak Bobi (Bobbie).

„Silazio sam tog dana četiri ili pet puta kod Budloa, a on mi je rekao ‘Uopšte ne verujem da dolaziš da bi mene video. Mislim da dolaziš da vidiš Bobi“, rekao je Foster. Idenova je izjavila da joj se činilo „da Foster voli da je zadirkuje“ i da je jednog dana samo rekao „Napisaću pesmu o sebi i Bobi Meki“.

Kristoferson je tada bio jedan od najnovijih Fosterovih zaposlenih, atleta rođen u Teksasu i vojni veteran koji je voleo engleskog pesnika i slikara Vilijama Blejka. Pokušavoa je da izgradi karijeru kompozitora radeći čak i kao portir u studiju „Mjuzik rou“.

Pošto je čuo neke od njegovih pesama, Foster je rekao Kristofersonu da će ga zaposliti kao kompozitora ako sa njim potpiše izdavački ugovor. Prema Fosterovim rečima, Kristoferson je bio „veoma inteligentan, darovit i talentovan i zvučao je drugačije od svih koje je do tada čuo“.

Foster je 1969. godine zamolio Kristofersona da mu da ideju za naslov pesme u kojoj će Bobi biti žena. Kristoferson je tada promenio „Meki“ u „Mekgi“ i izmislio priču o dvoje putnika koji su se rastali, a u verziji koju peva Džoplin, Bobi je muškarac.

Prisećajući se dana kad su Foster i Kristoferson došli u njenu kancelariju da joj otpevaju pesmu, Barbara Iden, koja Kristofersona nikada do tada nije videla, rekla je da je „to bila najlepša pesma koju je ikada čula“.

Pesma je odmah postala hit, a prvi ju je izvodio kantri-pop pevač Rodžer Miler 1969. i učinio je jednom od 12 najpopularnijih pesama u SAD. Kristoferson je na svom prvom albumu, koji je 1970. godine izdao „Monjument rekords“, objavio sopstvenu verziju numere, ali je ona prekretnicu doživela tek kada ju je otpevala Dženis Džoplin.

Foster nije ni znao da je Džoplinova obradila pesmu za svoj album „Pearl“, posthumno objavljen 1971, dok nije razgovarao sa slavnim producentom Klajvom Dejvisom, tada predsednikom „Kolumbija rekordsa“. Po sopstvenom priznanju, Foster je bio fan Džoplinove, ali je mislio da ona „ne može pevati ništa drugo osim hard roka“, dok, kako je rekao, „nije stigla do polovine pesme i otpevala je suptilno i nežno“.

„Tada sam pomislio ‘Čoveče, kakav gubitak“, rekao je Foster.