Trikovi džedaja ne pale u Kini. Dok su fanovi Ratova zvezda širom sveta danima čekali u redovima za prva prikazivanja "Uspona Skajvokera", poslednjeg filma u 42 godine dugom serijalu, u Kini je slika drugačija.
Na tom ogromnom tržištu film je dosad pogledala šačica ljudi. U petak je u najmnogoljudnijoj zemlji sveta „Uspon Skajvokera“ zaradio 12 miliona juana (1,7 miliona dolara), tek delić zarade novog kineskog kriminalističkog filma koji je u prvom danu prikazivanja inkasirao 218 miliona juana.
POVEZANE VESTI
Čen Tao je redak superfan Ratova zvezda u Kini. Ali to je postao slučajno, tek kada ga je za tu sagu zainteresovala unapred instalirana video igra na novom računaru.
Čen danas vodi jednu od najvećih internets grupa ljubitelja Ratova zvezda i ima 30.000 pratilaca.
On Ratove zvezda voli zbog bogatih detalja koje fanovi mogu da povežu sa filmovima, knjigama i igrama.
„To je kao velika slagalica, meni vrlo čarobna. Podstiče želju da se istražuje svemir.“
Ali takvih kao Čen u Kini je malo. Prošli film iz serijala, „Poslednji džedaj“, u Kini je 2018. bio 47. film po gledanosti.
Daleko najuspješnije američko ostvarenje bio je Marvelov film o superherojima „Osvetnici: Rat beskonačnosti“, na broju šest.
Dizni se u poslednjih nekoliko godina trudi da privuče kineske gledaoce Ratovima zvezda, ali mu zasad to ne uspeva.
Filmovi im prebanalni
Ravnodušnost se može objasniti činjenicom da su se Kinezi upoznali sa serijalom tek 1999. godine s „Fantomskom pretnjom“, prethodnikom originalne trilogije, filmom koji su pokopali i fanovi i kritičari.
„Kada su Ratovi zvezda lansirani 1977. bili su filmska revolucija“, kaže analitičarka tržišta Stefi Noel.
„Od tada svaka nova epizoda izaziva nostalgiju“, objašnjava.
Kineski gledaoci nemaju tu nostalgičnu povezanost sa serijalom.
Kada je 1977. Džordž Lukas upoznao svet s Lukom Skajvokerom, Hanom Solom i ostalima, Kina je tek izašla iz haotične Kulturne revolucije i imala je malo dodira s popularnom zapadnom kulturom.
Tri izvorna filma prikazana su tek na filmskom festivalu u Šangaju 2015.
Kada je franšiza napokon stigla do Kine „tehnologija se činila zastarelom“, kaže Fan Jundžin.
„Svemirska opera nije nešto s čim kineska publika može da se poveže“, rekla je. Njoj se filmovi sviđaju, ali ne zna nijednog okorelog fana.
Čen dodaje da kineski ljubitelji naučne fantastike preferiraju „tešku“ naučnu fantastiku koja se temelji na naučnim teorijama i traže logičku doslednost priče, dok su Ratovi zvezda više poput „bajke iz Rimskog Carstva premeštene u svemir“.
