Danas pomalo fantastično zvuči da su Rihanna, Beyonce, Jennifer Lopez, Shakira i Alicia Keys prošle Beogradskom arenom, te da smo na tom istom mestu videli legende kakve su Eric Clapton, Bob Dylan, Leonard Cohen, Elton John i Roger Waters, dok su relativno “svežija” imena, kao što su Nick Cave ili Sade imali prepune nastupe, kaže za Nova.rs Dragan Ambrozić, povodom današnje oseke velikih muzičkih imena i koncerata u Beogradu.

Svoj dolazak u srpsku prestonicu 2022. godine potvrdili su Iron Maiden, Uriah Heep, Whitesnake, Dead Can Dance, Pixies i Wardruna, piše na jednom muzičkom portalu kao najava “bogate” koncertne sezone u Beogradu, piše Nova.rs i ukazuje da jeste reč o uglavnom velikim i poznatim imenima, ali aktuelnim i važnim pre 30 i 40 i više godina.

Nova.rs dodaje da je lepo videti Pixies posle tri decenije zbog nostalgije, ali ističe da je njihovo vreme davno prošlo, dok ih Beogradu čekamo kao velike zvezde.

U Beogradu je tako već bar sedam-osam godina, a bilo je stvarno zlatnih godina kada niste mogli ni da ispratite ko je sve svirao, i to u jeku svoje popularnosti, ističe Nova.rs.

„Svi se, naravno, sećamo kako smo do pre nekoliko godina imali priliku da gledamo neke od najvećih svetskih muzičkih zvezda u Srbiji“, kaže za Nova. rs, Dragan Ambrozić, muzički kritičar i čovek koji je kao promoter učestvovao u organizaciji mnogih bitnih koncerata u Beogradu i na Exitu.

„Danas pomalo fantastično zvuči da su Rihanna, Beyonce, Jennifer Lopez, Shakira i Alicia Keys prošle Beogradskom Arenom, te da smo na tom istom mestu videli legende kakve su Eric Clapton, Bob Dylan, Leonard Cohen, Elton John i Roger Waters, dok su relativno ‘svežija’ imena, kao što su Nick Cave ili Sade imali prepune nastupe… Na Ušću su nam bili The Rolling Stones, Madonna, Metallica, Police, Depeche Mode, na Kalemegdanu smo takođe videli mnoge, a upamćena za sva vremena ostaje Amy Winehouse poslednji put uživo. U Sava centru, Domu sindikata, pa i Hali sportova i na Tašmajdanu, vrvelo je od uspelih koncerta, a još nismo pomenuli nijednog od velikih DJ-eva koji su nas pohodili. Od svega toga ostao je samo festival Exit, kao što je bilo i na početku ove priče o dolaženju zaista velikih muzičkih imena u Srbiju, koja je sistematski počela da se razvija posle godine 2000, čemu sam krajnje namerno dao neki svoj doprinos“, priseća se Ambrozić.

Naravno, svi se pitamo šta se desilo i zašto smo u međuvremenu, od centra Balkana za koncerte velikih muzičkih imena, došli do pozicije provincijskog grada gde se po dve godine najavljuju koncerti davno zaboravljenih ili malo poznatih pevača i grupa.

„Ako malo premotamo sećanje unazad, shvatićemo da se prvo desila svetska ekonomska kriza 2007-2009, a sada i istorijski nepoznata situacija pandemije, koja je od 2020. pokidala konce ovog biznisa. Ali u tih par godina između ova dva dešavanja, već su bili prisutni svi znaci da nešto nije u redu sa srpskim koncertnim tržištem, kad su u pitanju veliki koncerti – nastupila je oseka onih najvećih stranih nastupa baš u Areni i na Ušću. Sa jedne strane tome je doprinela činjenica da je Arena prestala da zakazuje koncerte u svojoj organizaciji, sa druge strane se smanjio broj naših promotera sposobnih da odgovore zahtevima sve konkurentnijeg evropskog i regionalnog tržišta, jer je inače malobrojna stara garda organizatora polako otišla u penziju, a nova nije došla. Na sve to se nadovezalo slabo ulaganje u koncertne prostore, zbog čega na početku ove godine možemo samo da konstatujemo kako Sava centar ne postoji, a u Hali sportova se više ne organizuju muzička dešavanja“, dodaje precizno i analitički Ambrozić.

„Samo jedan stvaran razlog – a to je naše siromaštvo“

Međutim, postoji tu još jedan važan razlog, na koji ponekad zaboravimo kada mislimo da smo jako važni i bitni u regionu.

„Mislim da za odsustvo onih stvarno najvećih imena sa naših prostora, postoji samo jedan stvaran razlog – a to je naše siromaštvo, koje ne želimo da priznamo ni sebi, ni drugima. Ono se jasno vidi kad napravite računicu i procenite isplativost ulaganja u dovođenje bilo kog skupog benda iz A kategorije – prodaja karata na našem tržištu ne može da pokrije troškove. Stvar je vrlo jednostavna: dok god ulaznice ne dođu bar približno na nivo onih u zapadnim zemljama, nećemo moći da sebi priuštimo najpopularnije izvođače, osim ako ne pomogne država. Sasvim je jasno da smo još godinama daleko od ove čvrste ekonomske logike, koja jedina garantuje organizatoru preživljavanje u ovom krajnje rizičnom poslu“, zaključuje trenutno urednik programa u Domu omladine, Dragan Ambrozić.

Koncerti u Srbiji

12.05 – Dead Can Dance / Štark arena

19.05  – Tricky / Barutana

23.05 – 2Cellos / Štark arena

24.05 – Iron Maiden / Štark arena

01.06 – Nick Mason’s Saucerful Of Secrets / Belexpocenter

30.06 – 02.07 – Arsenal Fest / Kragujevac / Placebo, Thievery Corporation

02.07 – Five Finger Death Punch / Tašmajdan

06.07 – Whitesnake / Tašmajdan

07 – 10-07 – Exit Festival / Petrovaradinska tvrđava, Novi Sad / Calvin Harris, Nick Cave, Sepultura

11.07 – Warduna / Tašmajdan

29.08 – Pixies / Tašmajdan

22.10 – Lara Fabian / Štark arena

26.10 – Uriah Heep / Kombank dvorana

24.11 – Andre Rieu / Štark arena

Pored siromaštva, provlem su i koncertni prostori

Nekadašnji producent koncerata, Zlatko Crnogorac, takođe misli da je velika svetska ekonomska kriza 2008. trajno oslabila našu ekonomsku kupovnu moć koja cele naradne decenije u dvehiljadedesetim nije mogla da sebi priušti standard prosečne cene karte za velike koncerte koje su se kretale u rasponu od 70 do 120 evra.

„Pre toga, u svojevrsnom materijalnom ne samo srpskom već i regionalnom prostoru tokom dvehiljaditih, pored svih drugih (Duran Duran, Police, Madonna, AC/DC, Metallica itd) ovde su se odigrale dve svetske master turneje – Rolling Stones (Bigger bang u Beogradu i Budvi 2007) i U2 (360 stepeni sa dva koncerta zaredom u Zagrebu) i u kojima sam lično učestvovao kao izvršni producent – kordinator lokalne produkcije, razumeo sam tad da je to svojevrsni krešendo i kraj medenog meseca našeg prostora bivše SFRJ sa svetskim muzičkim koncertnim produkcijama.“

Crnogorac smatra da postoji nekoliko razloga zašto se te “zlatne” godine više nikad nisu ponovile ni u približnom domenu.

„Osnovni razlog je logistički. Beograd jednostavno nema, ‘open air’ prostor – stadion sa kamionskim pristupom za tzv. ‘load in – load out’, a koji omogućava da se sedenje prodaje kao skuplja cena ulaznice. Zato se u Zagrebu ‘once upon a time’ odigrao U2, za današnje prilike zvuči neverovatno da je tada tamo prodato dva puta po 40.000 ulaznica po ceni od 80 evra. Baš kao i da su Stonsi u Beogradu prodali 50.000 karata na Ušću po ceni od 35 do 50 evra. Na jednom od koncerata Ace Lukasa na Marakani kranom se preko tribina unosila oprema, to svetske produkcije neće da trpe. Na AC/DC koncertu na stadionu JNA se traktorima satima i danima unosila i iznosila pretovarena oprema, samo tad i potom nikad više“, navodi Crnogorac.

„Ušće je drugi problem. Ono jeste idealna festivalska parkovska lokacija u centru Beograda, ali sem idealnog prilaza za kamione i publiku, njegovi su logistički troškovi preveliki i ne poseduje ključni aset – tribine. Stoga je na njemu zapravo sve ove godine jedino bio izvestan Beer fest. S druge strane, baš takav koncept besplatne zabave devalvirao je tzv. kulturu kupovine ulaznice na kojoj počiva ceo koncertni biznis“, smatra Crnogorac.

Na kraju smo došli i do Exita, najvećeg festivala u regionu, koji osim poznatih DJ-ejeva, sve manje dovodi velika imena svetskog rokenrola. Izuzetak je The Cure pre nekoliko godina.

„Exit je sa treće strane, preuzeo tzv. festivalski monopol nad kompletnom live scenom odnosno ino promoterskim biznisom mimo spomenutog Beer festa koji se bazirao na domaću ex yu priču. Sem što je u najvećoj meri apsorbovao takvo interesovanje što domaće publike – što tzv. koncertnih turista, on je potrošio – pojeo raspoložive budžete velikih sponzora i države kao pokrovitelja. To je zapravo mimo korone ključni i finalni odgovor zašto danas nema velikih koncerata, onih poput Coldplaya ili Pear Jama koje bi možda priželjkivali ili im se nadali. Nije zgoreg napomenuti da je sva zarada promotera najvećeg domaćeg i evropskog koncerta s kartama poslednje dve decenije – Bijelo dugme na Hipodromu sa 150.000 prodatih karata, bila reinvestirana u dolazak Rolingstonsa u Srbiju i Crnu Goru, dve godine potom. I da je nakon toga austrijski partner Rock & More bankrotirao, jednako kao i zagrebački promoter već spominjanog koncerta U2 Vlada Lupa, koji je potom doveo Metallicu u Beograd, a nakon neslavnog kraha zagrebačkog koncerta Robija Vilijamsa. Bez značajnih komercijalnih pokrovitelja turneja, kakve ni mi ni Hrvatska nemamo, velike turneje će pre pohoditi Milano, Beč, Budimpeštu, negoli Beograd, pa tu ni Bukurešt ne stoji mnogo bolje od nas“, konstatuje Crnogorac.

Dok se situacija sa koncertima u Beogradu ne promeni, moraćemo opet omiljene strane bendove da gledamo u Beču ili Budimpešti. Kada su u pitanju koncerti alternativnih svetskih zvezda, Zagreb ume često da iznenadi, tako da je i to jedna od opcija.

Koncerti u Hrvatskoj

21.03 – Sting / Arena Zagreb (odloženo za jesen)

25.3 – Eagles Of Death Metal / Tvornica kulture, Zagreb

25.04 – Franz Ferdinand / Dom sportova, Zagreb

03.05 – Lemonheads / Vintage Industrial Bar, Zagreb

10.05 – Dead Can Dance / Lisinski, Zagreb

13.05 – Skunk Anansie / Dom sportova, Zagreb

16.05 – The Smile / Hala, Zagreb

20.05 – Tricky / Močvara, Zagreb

22.05 – Iron Maiden / Arena Zagreb

18.06 – Lorde / Tvrđava Svetog Mihovila, Šibenik

20 – 23.06 – INmusic Festival / Jarun, Zagreb / The Killers, Nick Cave, Deftones, Kasabian, Royal Blood, IDLES, Roisin Murphy, White Lies, Gogol Bordello

25.06 – Celine Dion / Arena Zagreb

27.06 – Placebo / SRC Šalata, Zagreb

30.06 – Simple Minds / SRC Šalata, Zagreb

02.07 – Whitesnake / SRC Šalata, Zagreb

09.07 – KISS / Arena Zagreb

02.08 – King Gizzard & the Lizard Wizard / Tvrđava Svetog Mihovila, Šibenik

16.08 – Arctic Monkeys / Arena, Pula

01.10 – Tom Odell / Tvornica kulture, Zagreb

25.10 – Uriah Heep / Dom sportova, Zagreb

27.10 – The Cure / Arena Zagreb

25.11 – Andre Rieu / Arena Zagreb