Pred nama je najduža sezona u istoriji Formule 1. Počinje najranije u poslednjih 20 godina, već 5. marta, a završava se krajem novembra i brojaće 23 stanice, od kojih ćemo na šest imati i sprint trke. Kompletna akcija čeka vas tradicionalno na kanalima Sport Kluba.

Prošlogodišnji šampionat je doneo početak nove ere, možda malo više neizvesnosti u samom trkanju, ali se Maks Ferstapen prošetao do druge titule, gotovo bez ikakvog otpora, uz rekord po broju pobeda u jednoj sezoni – 15. Vozač Red Bula važi za glavnog favorita pred početak nove sezone, a možda je zapravo jedini koji i može da ponese taj epitet u ovom trenutku. Svi ostali će imati i te kako težak posao da pokušaju da preotmu titulu holandskom automobilisti, pošto se čini da je šampionski tim u ozbiljnoj prednosti u odnosu na sve ostale.

Predsezonska testiranja vrlo retko mogu da budu pravi pokazatelj onoga što nas čeka tokom sezone, ali se čini da je Red Bul odradio ono što je zacrtao, dok ostali baš i nisu. To da je austrijski tim onaj kojeg će svi morati da pobede da bi imali ikakvu šansu i vrapci znaju, pa se samo postavlja pitanje u kolikoj je on zapravo prednosti. Naravno, pre svega se misli na Ferstapena, dok je izvesno da će Serhio Peres biti tu, ali da će moći da mu parira onoliko koliko mu bude dozvoljeno. Srećom, nećemo dugo morati da čekamo da saznamo kakav je odnos snaga, pošto ono pravo počinje manje od nedelju dana po završetku testiranja.

Ono što je potencijalno zabrinjavajuće jeste činjenica da je Red Bul, za sada teoretski, toliko ispred svih, a zapravo je po pravilima najmanje mogao da napreduje po pitanju aerodinamike. Proporcionalno što bolje rezultate imate toliko vam se smanjuje mogućnost da se razvijate po tom pitanju, a šampionski tim je takođe kažnjen dodatnim umanjenjem zbog prekoračenja dozvoljenog budžeta za 2021. godinu. To će zapravo mnogo više uticati na ekipu kako sezona bude odmicala, a posebno što se tiče razvoja bolida za narednu godinu.

Kada su u pitanju glavni rivali, male su šanse da će se odnos snaga mnogo promeniti, pošto se očekuje da Ferari i Mercedes budu blizu. Italijanski tim je uspeo da se trgne posle jedne od najlošijih sezona u svojoj istoriji, ali je ponovo mnogo puta sam sebi pucao u nogu. Navijači Ferarija su prestali da broje koliko puta je pogrešna strategija koštala Šarla Leklera i Karlosa Sainsa juniora, a da čak ne uzimamo u obzir kvarove.

Ti kvarovi su italijanski tim naterali da bude oprezniji, da bi sprečio dodatne probleme, ali što se tiče strategije tu mu nije bilo pomoći. Između dve sezone Matija Binoto je napustio tim, a na njegovo mesto je doveden Frederik Vaser iz Alfa Romea i jedna od prvih odluka koje je doneo bila je promena tima koji se bavi strategijama za različite scenarije tokom trka. Ostale da vidimo da li će to uroditi plodom, pošto su svi s pravom skeptični – ipak je to Ferari, uz dužno poštovanje svega što je taj tim postigao.

Dobra vest je da se čini da su problemi sa pouzdanošću otklonjeni, a takođe je evidentan pomak po pitanju brzine – oko dve desetinke po krugu, barem na stazi „Sakir“. U Ferariju su se posebno koncentrisali na ono što ih je koštalo u borbi sa Ferstapenom prošle godine, a to je brzina na pravcu, ali je nemoguće trenutno znati da li su uspeli u tome dok ne dođu trke.

Gde je Ferari, tu je i Mercedes. Nemački tim je bio najbliži Red Bulu tokom testiranja, kako je prošla sezona odmicala napredovao je, ali to ipak nije ono što zadovoljava ambicije. Luis Hamilton prvi put u karijeri nije uspeo nijednom da se nađe na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, a čak je Džordž Rasel uspeo da bude bolji od njega. Rasel je, inače, prvi timski kolega posle Nika Rozberga 2016. godine koji ga je pobedio, što mnogo toga govori.

U Mercedesu su trenutno umereni optimisti po pitanju toga šta je moguće tokom ovogodišnjeg šampionata, ali treba se setiti da je sličan slučaj bio i tokom dominacije. Nemački tim nikako ne treba otpisivati iz borbe za sam vrh, samo je pitanje da li će to moći od samog početka sezone ili kako vreme bude odmicalo. Mercedes je odlučio da se drži svoje filozofije, potpuno suprotne onoj koja je Red Bulu donela uspeh, posebno po pitanju bočnih strana bolida, ali je nagovešteno da bi to moglo da se promeni tokom sezone.

Trenutni zaostatak Mercedesa je oko tri desetinke u odnosu na šampionsku ekipu, ali je to u uslovima testiranja, što znači da bi u trkačkim on mogao da bude i manji i veći – sva prilika je da će biti ovo drugo. Izvesno je da će nemački tim tokom sezone uspeti da smanji tu razliku, ali za šta će to biti dovoljno? Hamilton želi rekordnu osmu titulu, Rasel takođe ima velike ambicije, njih dvojica će izvesno morati da rade timski da bi smanjili zaostatak, samo je pitanje ko će dobiti prednost kada to u nekom trenutku i učine.

Što se tiče svih ostalih vozača i timova, jedno ime se ipak izdvaja – Fernando Alonso. Pred Špancem je 23. sezona u Formuli 1 i on ne planira da stane i želi treću titulu – stigao je u Aston Martin iz Alpina, koji očigledno nije dovoljno verovao u njega. Mnogi su sumnjali u njegovu odluku, ali glavni utisak posle testiranja je da je Alonso napravio dobar izbor jer je izgledao sjajno na stazi.

Izvesno je ludost pričati o borbi za titulu, ali Španac bi mogao da napravi čudo tokom ove sezone – izvesno će se nekad boriti za podijum, a možda nekad i za nešto više. Alonsov timski kolega biće Lens Strol, koji nije imao predsezonu kakvu je želeo, što će izvesno uticati na njega u narednim nedeljama. Kanađanin je doživeo prelom ruke, propustio je predsezonska testiranja, ali je dobio zeleno svetlo da vozi na otvaranju sezone. Iako ga mnogi potcenjuju zbog bogatog oca, koji je inače i vlasnik tima za koji vozi, Strol je prethodnih sezona pokazao da zaslužuje mesto u Formuli 1, a uz Španca bi mogao da postane još bolji.

Napredak je napravio i Alpin, koji je u svoje redove umesto Alonsa doveo Pjera Gaslija, pošto je prethodno planirao da promoviše Oskara Pjastrija, ali je usledila španska serija o kojoj smo pisali u priči o nekim novim klincima Formule 1. Gasli se u timu pridružio Estebanu Okonu, čime je napravljen svefrancuski tim, ali uz određenu dozu rezerve. Iza njih dvojice postoji određena istorija iz mlađih kategorija, može se reći da su bili neprijatelji u kartingu, za šta su obojica najavili da će ostaviti po strani, ali je pitanje do kada će tako ostati.

S druge strane, timove koji su se uslovno mučili tokom testiranja predvodi Meklaren, koji je napravio niz pogrešnih koraka u razvoju bolida. Izvesno je da će britanski tim započeti sezonu u problemima, ali se očekuje da će napredovati iz trke u trku. Ono što će biti posebno zanimljivo videti je rivalstvo između Landa Norisa i Oskara Pjastrija, svakako se više očekuje od Britanca, ali možda dođe do varnica posebno zbog činjenice da je mladi debitant pričekao da dobije svoju šansu iako je 2021. osvojio titulu u Formuli 2. Australijanac je priliku dobio nauštrb miljenika gotovo svih navijača Formule 1 Danijela Rikarda, koji će imati ulogu rezerve u Red Bulu.

Meklaren je između dve sezone ostao bez Andreasa Zajdla, koji je preuzeo važnu ulogu u Zauberu i predvodiće transformaciju tima u Audi do 2026. godine, kada ta nemačka kompanija ulazi u Formulu 1. Alfa Romeo je prošlu sezonu započeo veoma dobro, ali je potom izgubio korak, a pitanje je šta se od Valterija Botasa i Guanjua Džoua može očekivati. Svakako, ako im bude dan, obojica mogu do bodova.

Bodovima se nadaju i preostala tri tima, među kojima posle prošle sezone prednjači Has. Posle problematičnih sezona, američka ekipa je zasijala tokom prošlogodišnjeg šampionata zahvaljujući Kevinu Magnusenu, koji je u poslednji čas uskočio kao zamena za Nikitu Mazepina. S druge strane, Mik Šumaher se mučio i uništio je preveliki broj šasija da bi ga Has zadržao, a zamenio ga je Niko Hilkenberg, dok je sin sedmostrukog svetskog šampiona utočište pronašao u Mercedesu kao test vozač. Magnusen i Hilkenberg imaju istoriju sukoba, koje su ostavili iza sebe, a definitivno čine jednu od najzanimljivijih postava u šampionatu.

S druge strane, Alfa Tauri, sestrinski tim Red Bula, prošle godine je poprilično podbacio, a čini se da je to pokušao da nadoknadi time što su Nik de Vris i Juki Cunoda prešli najveću kilometražu tokom testiranja. Holanđanin nije klasičan debitant, pošto je vozio na prošlogodišnjoj trci u Monci i impresionirao, a tokom dosadašnje karijere je pokazao da je izuzetno konstantan. Ne postoji razlog da u istom ritmu ne nastavi i u Formuli 1, a Cunoda ako bude pravio manje udesa ko zna šta može.

Na kraju, tu je Vilijams, koji u svojim redovima ima Aleksa Albona i američkog novajliju Logana Sardženta. Iako je evidentan napredak britanskog tima, očekuje se da će i ove godine biti na začelju, a za bodove će mu potrebno mnogo sreće. Albon je prošle sezone dokazao da mu je mesto u Formuli 1, dok će Sardžent izvesno imati problem da ostavi dobar utisak zbog bolida u kojem se nalazi, ali ko zna, možda i zablista kada se najmanje budemo nadali.

Ono što je sigurno, tokom narednih devet meseci svi će juriti Ferstapena, a videćemo da li će neko uspeti da ga uhvati (sustigne) i izazove. Čak i ako niko to ne učini, nadamo se da će trkanje na stazi biti uzbudljivo, kao i da će se Formula 1 prikazati u pravom svetlu. Kompletna akcija čeka vas na kanalima Sport Kluba, pa budite uz nas, pošto će zabava biti zagarantovana.