Ima neka tajna veza: Šta povezuje Balkan i Primeru?

I među njima, Milorad Ratković.

Iz Crvene zvezde otišao je leta 1992. u Seltu. Šest sezona nosio je nebeskoplavi dres i kontrolisao levo krilo na Balaidosu, a ima i svoju teoriju o tome otkud toliko talenata sa Balkana u španskom i uopšte evropskom fudbalu.

„Balkan je bio kao akademija za sve velike evropske lige. Svi igrači su imali mnogo talenta i bili su konkurentni, a sve lige su umele to da cene. Skauti velikih klubova su budno motrili na Balkan i mnogo nas je tako stiglo u Španiju. Mislim da je Primera i tada bila jedna od najboljih liga na svetu. Uz svu skromnost, mislim da su igrači sa Balkana doprineli razvoju španskog fudbala u bumu koji je on tih godina doživljavao.“

[caption id="attachment_4997947" align="alignnone" width="750"]

Nemanja Radoja se sa samo 22 godine nametnuo Eduardu Bericu u Selti kao jedan od ključnih igrača. Srpski vezista je tehnički potkovan, odlično se snalazi na terenu i ima snažan udarac. Balkansko poreklo i kvaliteti koji ga krase doprineli su tome da ga često porede sa Ratkovićem, koji kratko kaže:

„Možete da vidite njegovu želju da uspe, da u timu ostvari nešto važno. Mislim da igrači sa ovih prostora imaju mentalitet koji smo i mi imali devedesetih. Lako se prilagođavaju zahtevima igre, trenerima i saigračima.“

Milorad Ratković ostao je veran Selti. Sada radi kao skaut u ovom klubu i svestan je da je pored omladinskog pogona za svaki klub važno da dovodi i velika pojačanja.

„Vrhunski igrači kao što je Nolito, koji se lako adaptiraju i koji mogu da postanu ikone tima... e, to su igrači kakve je uvek dobro imati. Zbog njegovog napadačkog potencijala, ofanzivnog umeća i timskog duha i načina na koji se uvek brine za saigrače. To pomaže mladim igračima da brže rastu i da postanu standardni u prvoj ligi.“