Paunović za SK: Napisaću knjigu o Novom Zelandu!

Zahvaljujući njemu, nacija je poslednji put bila jedinstvena u podršci reprezentaciji te 2015. godine.

Ni svi kilometri razdaljine i velika vremenska razlika nisu predstavljali prepreku ovdašnjoj javnosti da budnim okom prati šta se dešava na Novom Zelandu.

Jer tamo, na „kraju sveta“, njegovi Orlići su vodili borbu za mesto na pijedestalu. Iz nje su izašli kao pobednici - Srbija je osvojila Svetsko prvenstvo za igrače do 20 godina!

Više od 50.000 ljudi dočekalo je šampione ispred čuvenog Balkona u Beogradu, a jedno ime je posebno jako udaralo o zidine okolnih zgrada - Veljko Paunović!

"Prvo čega se setim su vodeni lukovi kad smo sleteli na aerodrom. Zatim izlazak na terminal, put ka Pazovi, vožnja do Balkona. Kao najlepši san! Čovek sanja velike stvari, a onda mu se desi tako nešto još veće i lepše. Nisam očekivao da će sve to da se dogodi", započeo je priču za Sport Klub 42-godišnji trener.

Svetska titula na startu trenerske karijere - teško da se može poželeti bolje.

"Taj uspeh je nešto ka čemu se rado osvrćem i što je mene kao trenera podiglo na jedan novi nivo. Jednostavno menja se sve, dobijaš više pažnje. Iako je jasno da to i dalje nije onaj najviši nivo svetskog fudbala, ja sam spreman da idem i dotle".

Srbija je do trofeja stigla na neverovatan način. U osmini finala Mađarska je pobeđena na produžetke, posle izjednačujućeg gola u 90+1. minutu, u četvrtfinalu SAD na penale, a zatim u dodatnom periodu i Mali u polufinalu i Brazil u finalu.

"To je za film ili knjigu! Jednog dana nameravam i da napišem knjigu o svemu", otkriva Paunović i nastavlja:

"Bilo je bitno što sam u startu znao šta želim od igrača. Dakle, smisao za igru, atleticizam i pobednički mentalitet. Mi smo sve to imali. Produžeci, jedni, drugi, penali, ponovo produžeci u finalu... To su sve pokazatelji. Selekcija je izvršena na odličan način, izabrani su momci koji su bili predodređeni da budu šampioni".

Pogled sa vrha predstavljao je posledicu dugogodišnjeg putovanja.

"Sve je počelo 2012. godine, od prvog sastanka koji smo imali. Tada sam preuzeo tu generaciju igrača i predvodio je dalje. Imali smo zaista jedan neverovatan strateški plan koji je sproveden do kraja. Izuzetno sam zahvalan Fudbalskom savezu Srbije i ljudima koji su ga tada vodili Tomislavu Karadžiću i Zoranu Lakoviću. Naravno zahvalan sam i onima iz sportskog dela Savi Miloševiću i Mitru Mrkeli, trenerima, saradnicima...".

U tom periodu je delovalo da je Srbija na putu da postane fudbalska sila. Samo dve godine pre svetske titule na Novom Zelandu osvojena je evropska, za igrače do 19 godina, u Litvaniji.

"Ništa to nije bilo slučajno, infrastruktura je ispratila sve. Kuća fudbala u Staroj Pazovi je tada tek počela da radi, o fudbalskim stvarima odlučivali su ljudi iz fudbala, poput Save i Mite... Super je sve funkcionisalo. Rezultati govore u prilog tome".

Kompletan intervju pročitajte na sajtu Sport Kluba.