Došao je u Humsku da ugasi požar. Uprestižnu fotelju najtrofejnijeg sprskog kluba niko nije hteo da sedne, a vreme je prolazilo. Partizan je imao trenera, "skrpio" je tim, prateći objekti bili su tu, ali glavnokomandujući se čekao...
Mesecima se spekilisalo da je Ostoja Mijailović najozbiljniji kandidat da nasledi Nikolu Pekovića, ali vlasnik „Britiš motorsa“ nije želeo preko noći da donese tako tešku odluku i preuzme rukovođenje postnulim gigantom samo na osnovu najvičkim emocija.
Konačno, krajem septembra kockice su se složile. Uspešni privrednik je procenio da je spreman i da može da pomogne crno-belima u trenutku kada izbora skoro više nije bilo. Finansijski urušen velikan u tom trenutku jedva je stajao na nogama… Teturao se, ali nije pao.
Mijailović je u opširnom intervjuu za „Sport klub“ pričao o prvim danima u Humskoj, odlučnosti da klub vrati na staze stare slave, odnosu sa Crvenom zvezdom i Nebojšom Čovićem, nedomaćinskom rukovođenju Partizanom, dugu prema Dušku Vujoševiću, narušenim relacijama sa čelnicima FK Partizan…
U klubu ste punih pet meseci. Šta bi se dogodilo sa Partizanom da se niste prihvatili više nego odgovornog posla?
„Ne mogu da odgovorim. Na to pitanje trebalo bi neko drugi da odgovori jer oni bolje vide moj rad. Znam dobro šta sam preuzeo i svestan sam bio situacije u kojoj se Partizan nalazio kada sam ga preuzeo. Da li sam se ijednog trenutka razočarao? Neodlučni budu razočarani. Ja nisam neodlučlan, ja sam odlučan i kad odlučim nešto da radim nema razočaranja. Gurate napred i pravite rezultate. Mislim da je Partizan bio u mnogo težoj situaciji pre nekoliko meseci nego što je danas. Ni danas nije dobra situacija, i danas je teško, ali je mnogo lakše nego pre pet meseci. Nikad sebi i neću da postavim pitanje da li sam pogrešio što sam došao u Humsku. Kad prihvatim nešto da radim onda sagledam celokupnu situaciju i više nema pitanja da li je trebalo ili ne. Da, trebalo je! To je prosto deo moje sudbine,“ izjavio je Mijailović za „Sport klub.“
Koliko je Partizan danas finansijski manje opterećen? Šta je to u međuvremenu urađeno što vas posebno raduje?
„Javnost i vi novinari vidite isključivo rezultate. Ne vidite ono šta se dešava iznutra, a rezultati su proizvod nekog rada. Dakle, dobri rezultati i trofeji su isključivo proizvod rada. Mnogo smo uradili na kompletnoj organizaciji, mnogo se radi, mnogo još treba da se uradi da Partizan bude sportska organizacija, odnosno kompanija koja će da živi od svog rada. Generalno, mislim da su mnoge stvari bile postavljene na pogrešan način i da su se jurili samo rezultati, a da su se neke važne stvari zapostavljale. Ponavljan, rezutati su proizvod našeg rada.“
Koliki je dug kluba prema bivšim igračima i trenerima, a koliko prema poveriocima?
„Upravo pregovaramo sa jednom grupom igrača i bivših trenera. Obaveza prema njima je u ovom trenutku oko 2.4 miliona evra. Smatram da bi Partizan u naredne četiri godine mogao da plati oko 1.5 miliona evra, odnosno oko 400.000 po sezoni iz budžeta bismo koristili za pokrivanje starih dugova. Cilj mi je da ne idemo na sudske postupke i BAT jer oni prozvode dodatne troškove. Veliki uspeh nas koji pregovaramo sa igračima i trenerima je da većina njih ima razumevanja da im se to plati u nekom odloženom roku. Mnogo njih je oprostilo deo potraživanja, neki i celokupna, ali neki nemaju razumevanja. Uskoro ćemo znati konačnu situaciju. Ta pozicija isključivo zavisi od njih, ne od nas. Na nama je da im prenesemo poruku u kakvoj se Partizan situaciji nalazi. Nama su trenutno potrebni saveznici i prijatelji. Mislim da su mnogi iz kluba otišli zadovoljni, mnogi su kasnije napravili karijere, a ovo je trenutak kada treba nešto da vrate svom klubu da bi Partizan nastavio da postoji. Zbog budućnosti, zbog naše dece.“
Klub iz Humske je na dobrom putu da u svoju korist reši spor sa Ekspo bankom (nekada Marfin banka), o čemu smo juče pisali, a drugi veliki problem je dug prema Dušku Vujoševiću.
Partizan je zbog dugovanja najtrofejnijem treneru u istoriji crno-belih, ali i Nemanji Gordiću, pod blokadom BAT i ne može da registruje nove igrače. Kako ćete da rešite ovaj problem i da li je bilo kontakta sa Vujoševićem proteklih nedelja?
„Obaveze koje mi plaćamo danas su nastale iz perioda Duška Vujoševića. Nismo se videli. Nemam potrebu da razgovaram sa njim. On je rekao šta je njegov stav i šta je njegova želja… Ne pada mi na pamet da razgovaram sa njim. Ja njega ne vređam kao što on vređa mene. Sa 22 godine otvorio sam servis, a danas imam kompaniju koja je prošle godine dobila nagradu za najbolju u Istočnoj Evropi po svim parametrima. To je moja referenca. A to što će neko da kaže da sam samo član neke stranke i da nisam to što jesam, to je njegova sramota, a ne moja. Ne želim da ga komentarišem apsolutno. Mi ćemo se protiv njega boriti na svoj način. Ne želim da Partizan njemu ostane bilo šta dužan. Borićemo se i sa BAT. Vujošević ima svoja prava, mi imamo svoja. On ima određenu podršku, što mislim da i zaslužuje, u javnosti, ali na ovakav način funkcionisati stvarno nema smisla,“ kaže Mijailović i dodaje:
„Ispada da je meni pripalo da do 2018. moram da vratim dugove koji su nastali u proteklih deset godina. On verovatno razmišlja da bi ja trebalo iz svoje kompanije da uzmem jedno 7 miliona evra kako bih ispeglao sve njihove gluposti koje su napravili. I to onda nema nikakve veze sa njima, nego ima sa mnom. Ja sam dužan njima, a ne oni meni. To nije istina, oni su sami sebi ostali dužni.“