Trener Budućnosti Jasmin Repeša čestitao je Crvenoj zvezdi na pobedi u drugoj utakmici finalne serije ABA lige, ali je najveći deo konferencije za medije posvetio temama koje se ne tiču terena.
„Čestitao bih stručnom štabu i igračima Zvezde na dobroj utakmici i više nego zasluženoj pobedi, ali nažalost, za mene su glavni utisci nešto sasvim drugo, što nema veze sa košarkom„, započeo je Repeša priču i nastavio:
„Za 57 godina sam prošao sam sve, teške terene, zahtevne utakmice, sa reprezentacijom i na Fajnal Foru i na prvenstvu… Međutim, ovakav linč nikada nisam doživeo, a ni video u svom životu! Žao mi je što je to tako. Pre svega zbog košarke, svih vas i nas. Mislim da ovo nema nikakve veze sa sportom. Od dolaska ovde do završetka samoga. Moram baciti odelo jer je pun ’’hrkotine’’, a to je nešto što verovatno niko ni u Srbiji ne opravadava. Igrao sam derbije u Bolonji. Tamo ima tenzije, ali ima granicu dokle se ide. Strašno mi je žao i krivo. Najblažom rečju može se reći da je ovo za psihijatriju„.
Treća utakmica na programu je u sredu u dvorani Morača.
„Koliko ima smisla da se igra u Podgorici? Ja to ne vidim. Ovo nema veze sa sportom. Debelo je prošlo te granice terena. Trebalo je da donesem sako da vidite na šta to liči. Ne znam ko je bilo kojim gestom ili reakcijom na terenu ili van terena napravio nešto da bi bio ovakav linč. Ponavljam, ovim ne umanjujem zasluge Zvezde za pobedu, zasluženo je 2-0 za odnos koji su imali„.
Da li je ovo najgora atmosfera u kojoj je Repeša imao prilike da bude?
„Apsolutno! To je linč. Ne kažem da nije bilo ovakvih, ali ako treba da ih bude i za 20, 40 godina sledećih… Onda to vama neka ide na dušu, pošteno govoreći. Najteže je onome koji je izgubio nekoga najbližeg, ali je bilo i ovde svega i svačega. Međutim, danas, 2019. godine, a ovakav jedan odnos… Nije mi jasno. Bez obzira o kome se radi„.
O igri svog tima Repeša gotovo da nije govorio.
„Ne mogu posle ovakvog poraza davati bilo kakve komentare. Od dolaska, pljuvanja, guranja… Verovatno je i strah. Ne bih ulazio u to. Posle minus 40 nema smisla pričati detaljno o utakmici„.
Da bi odbranila titulu, Budućnost mora da napravi veliki preokret i dobije tri naredne utakmice.
„Uvek verujem u najbolje. Kada sam vodio Cedevitu nije to bio jedini slučaj preokreta, to se dogodilo i kada smo okrenuli sa Fortitudom seriju protiv Kantua. Što se tiče sportskog dela ja apsolutno verujem, ali razumite me kao čoveka, ne kao trenera. Kad moram sako da zgužvam i bacim u korpu… Ne znam kako sad dočekati Zvezdu u Podgorici“.
Na pitanje novinara da li je upoznat sa atmosferom iz finalne serije iz prethodne godine i da li smatra da je ovo reakcija na ono što se dešavalo tada, Hrvat je odgovorio:
„Znam da je bilo tenzija, ali se nisam time bavio. Kao što sam sa Nešom Ilićem popio kafu pre utakmice. Bio na ručku sa susedom iz Čapine koji ovde sada živi, a veći je Zvezdaš verovatno od svih. Ako nastavim da pričam o tome, pogrešno ćete me shvatiti. Moj najveći uspeh je što sam zadržao porodicu, a ne sportski ili ekonomski. Da li su krivi šiptari, ustaše, Nemci, Slovenci, Amerikanci… Ne znam ko je više kriv. Ovo je kolektivna histerija, izvinite. Pljuju, galame, bacaju… Ja to ne mogu shvatiti. Strah me je da ne otvaramo diskusiju na pogrešan način„.
