Iščekivanje Angole u srpskoj dolini gladi

 I dalje smo gladni, jer oko hotela i hale nema apsolutno ničeg jestivog. I dalje imamo problema da se prevezemo od tačke A do tačke B, pošto od trenutka kad poželite da pozovete taksi do trenutka kad on zaista dođe, potraje 15 minuta. Prvo zamolite nekog od Kineza da to uradi, pa onda on formira komitet za rešavanje vašeg slučaja. Uzmu se u razmatranje sve činjenice, tačka dnevnog reda koja je meni urgentna bude recimo četvrta. Ali dobro, vozilo na kraju stigne i taksista ne insistira na razgovoru iz očiglednih razloga. Doduše, moji problemi su banalni, pošto dvocifren broj kolega iz Srbije još nije dobio ni akreditaciju u Fošanu. Mi sa akreditacijama smo skoro ceo dan proveli u hali u kojoj nema ničega za jelo, pa je šuškanje jednog od kolega kesicom čipsa prouzrokovalo pomešana osećanja, prvo je reagovao želudac, ali onda i mozak, glupo je u ovakvim okolnostima i uzeti ponuđeno. Uzeo sam jedan list kao neku vrstu kompromisa sa samim sobom.

Košarka će predstavljati hranu u gladnom Fošanu ne samo za dušu, jer će u danima utakmica biti hrane u pres centru. Sinoć sam inače debitovao u disciplini „ostavljanje naručene hrane netaknutom“. Kolega Ranko koji je živeo u Kini me je upozorio na to, ali gde baš na prvoj večeri. Da se blago izrazim, hrana nije izgledala kao na slici, ali nije to bilo presudno, već miris. Možete misliti kakav je bio kad je oterala čoveka koji dva dana živi na jednoj kutiji keksa.

Srbija igra sa Angolom od 15.30 po lokalnom vremenu prvu utakmicu na Mundobasketu. Pre tri godine u kvalifikacijama za Olimpijske igre, ekipa Aleksandra Đorđevića je slavila bez problema, a i sada ima ulogu velikog favorita. Selektor je Amerikanac Vil Vojt, koji je sa Nigerijom 2015. osvojio Afrobasket. Forsira izuzetno brzu košarku.

Ostatak bloga Darka Plavšića pročitajte ovde.