"Bili smo na nivou KLS, niko nije hteo u Partizan!"

Ovih dana navršava se dve godine od kako je Mijailović, verovatno u najtežem periodu u istoriji kluba, prihvatio prestižnu funkciju, ali u datim okolnosima ni malo popularnu.

Nije bilo malo onih koji nisu verovali u njegove dobre namere i sumnjičavo su vrteli glavom verujući da klubu ne može ništa dobro da donese. Ali oni koji su bili dobro upućeni u probleme koji su svakodnevno 'gušili' Partizan, znali su da gore jednostavno ne može da bude.

Mijailović je, tvrdi sa svojim timom u Humsku došao u poslednjem trenutku, mada nerado se seća tog perioda.

"Ne treba previše pričati o tome gde se klub u tom trenutku nalazio jer praktično nije postojao. To je bio klub na nivou nekih klubova koji se takmiče u srpskom prvenstvu. Partizan je tada imao ime kakvo ima sada i, Bogu hvala, navijače kakve ima sada, i to ga je spašavalo i ostavljalo u životu. Klub se trenutno nalazi deset stepenica više, ali situacija je i danas teška, generalno u srpskom sportu, ne samo u Partizanu. Nama u Srbiji su želje uvek mnogo veće od mogućnosti u kojima se nalazimo. U Srbiji danas ima mnogo više novca nego što je nekad bilo, ali retko se dogodi da neka privatna kompanija pozove i kaže da navijaju za Partizan, da im je Partizan nekad nešto dao i da žele da pomognu. Moramo da shvatimo da klubovi moraju da se vode pametno, moraju ljudi koji rade da shvate da se od rada živi," kaže Mijailović za Sport Klub i nastavlja.

"Zašto ja insistiram, a mnogo kritika je zbog toga upućeno na moj račun, da ulaznica za utakmicu mora da se plati. Ljudi moraju da shvate da, recimo, kada smo igrali Fajnal-for 2010. i Evroligu u kontinuitetu, najveći prihod od karata za celu godinu bio je 400.000 evra. Mi smo sada, na početku sezone, premašili cifru od pola miliona evra od prodatih sezonskih i dnevnih ulaznica. Samo tako možemo da funkcionišemo i da opstanemo."

Koliko ste u protekle dve godine uspeli da se izborite sa starim obavezama?

"Još ih ima i jednim delom nas te stare obaveze umaraju. Na korak smo do 2020. godine, a nekome ko je igrao pre deceniju mi sada plaćamo obaveze i rate. Nema ih mnogo, ali ih ima. Ove godine ćemo platiti 300.000, 400.000 evra takvih obaveza, a dobro znate da jedan kvalitetan igrač toliko košta i može da napravi razliku. Kada sam došao u Partizan, uključujući tada aktuelnog trenera Mutu Nikolića, u tom trenutku smo plaćali sedmoricu bivših trenera. Dug prema njima bio je više od 800.000 evra. Danas se to svelo na tri trenera, Muti dugujemo još ratu, a obaveze prema Dušku Vujoševiću su manje od polovine, podelje u mesečne rate. Ali sve to umara i čoveku donosi dodatni stres, umesto novu energiju. U velikoj meri smo se sa tim stvarima izborili, imamo kontinuitet i više ne živimo na način kako se nekad živelo u Partizanu, kada se dešavalo da od deset godišnjih plata budu isplaćenje samo četiri. Prošle sezone smo se izborili da podelimo devet od deset plata, a desetu ćemo da izmirimo uskoro. Na način na koji govorim otvoreno o ovim stvarima, većina klubova neće da otvara karte, a moje mišljenje je da ne treba ništa da bude skriveno jer uvek neko može da posvedoči o tome."

https://www.instagram.com/p/B3hi7qMAOoj/

Koliko se promenila slika o Partizanu kod roditelja, kod igrača, menadžera... koliko je danas lakše obezbediti kvalitetan potpis?

"To su neuporedive stvari. U oktobru 2017. klub je po svim osnovama bio u blokadi. Računi su bili u blokadi, imali smo blokadu BAT i zabranu registracije igrača, blokadu od banke, od poverioca... Kada dođe novac, a on je dolazio dva puta godišnje, potroši se u jednom danu, a takva sitacija bila je zbog nagomilanih obaveza. Deca danas rado dolaze u Partizan, uslovi u Areni su fenomenalni, treneri i stručni štab su fenomenalni. Mnogo lakše danas potpisujemo ugovore nego što je ranije bio slučaj. Ne samo sa klincima, nego i sa igračima za prvi tim. Primera radi, prošle sezone i dalje smo imali reputacionu štetu i bez obzira na to što smo skupili novac za pojačanja, nismo mogli da kupimo nijednog igrača! Dolazili su manje-više igrači koji nisu imali klubove. Ove godine smo se za Rašona Tomasa borili sa Makabijem i još nekim klubovima, i on je između takvih ponuda iz elitnog takmičenja izabrao Partizan. Ne samo on, već mnogi drugi igrači."

Iz svega navedenog, dolazi se do zaključka da je Partizan na pravom putu?

"Danas se mnogo ljudi kune u Partizan, mnogo ljudi je napravilo karijere zahvaljujući Partizanu... Dejan Bodiroga je nedavno zvao i predložio da zakupi ložu za celu sezonu kako bi pomogao klubu. Ta loža košta 850.000 dinara. Ima mnogo ljudi koji žive na temeljima Partizana, na onome što im je Partizan dao. Mnogo su i klubu dali nešto, ali ima i onih koji zaborave klub. Navijaju oni za njega, ali zaborave da na raznorazne načine mogu da pomognu. Mi moramo da negujemo generacije kakve su nekad negovali naši dedovi, da se sutra i mi radujemo nekim novim generacijama. Mi imamo rupu od pet godina u istoriji. Za to vreme ništa nismo osvojili i bukvalno smo proizveli dva igrača, a to u Partizanu nikad nije bilo tako. Partizan je svake godine proizvodio od jednog do tri igrača, jednim delom živeo od toga i jednim delom čuvao istoriju. Sada se na neki način taj kontinuitet nastavlja. U omladinskoj školi imamo izuzetno kvalitetnu decu, neke ekipe iz SAD i Evrope zanimaju se za njih, ali kvalitetno se radi, razvijamo ih i čuvamo."

Kompletan intervju sa predsednikom KK Partizan pročitajte na sajtu Sport kluba.