Fudbal na kolenima

Ostali sportovi 03. okt 201715:49 > 15:50
Getty Images/Thearon W. Henderson

Kada je pre nešto više od godinu dana spustio koleno na tlo, Kolin Kapernik verovatno nije ni sanjao da će se na taj način upisati u istoriju.

Piše: IGOR GAĆEŠA

Prosečni kvoterbek sa jednim odigranim (i izgubljenim) finalom tonuo je sve niže u karijeri, dok nije došao do klupe tima iz Santa Klare. Da li iz dosade ili stvarnog revolta zbog toga što su policajci širom Sjedinjenih Država upucavali svoje crne sugrađane i zemljake, odlučio je da pusti afro – frizuru i kleči tokom intoniranja himne, pred svaku utakmicu u kojoj nije morao da baca jajastu loptu, već je setno gledao kako to čini Blejn Gebert.

Onda su to, bojažljivo počeli da rade i drugi igrači širom lige, a broj onih koji imitiraju rezervnog kvoterbeka San Franciska mogao se izbrojati na prste jedne ruke. Drugi saigrači su ih gledali, možda su i sami želeli da učine nešto slično, ali nisu se usuđivali da to urade jer svako od njih u glavi ima podatak koliko rođaka hrani i čija sve budućnost zavisi od njihovih basnoslovnih NFL ugovora.

Sve je to izgledalo sitno i prolazno, dok najneomiljeniji predsednik u američkoj istoriji nije odlučio da progovori na tu temu, a osoba je kojoj je veoma teško da nešto ne prokometariše. Protest je shvatio kao uvredu prema himni, zastavi pa i naciji, protestante nazvao „kučkinim sinovima“, a te svetinje niko ne sme da dira, bar ne unutar granica zemlje koju one predstavljaju. Naravno da je veliki broj onih koji misle slično njemu i koji su jedva dočekali ovu lažnu polarizaciju da počnu da spaljuju obeležja omiljenih timova i igrača.

Onda je reagovala ona druga strana i to ne zato što želi da zaustavi i dalje sveprisutni rasizam i diskriminaciju. Oni su svoj inat pokazali zbog reči „omraženog diktatora“, pa su tako u 3. nedelji nove sezone klečali kompletni timovi, stručni štabovi, vlasnici (Džeri Džons, siva eminencija Dalas Kaubojsa)… Alternativa je bilo nežno držanje za ruke, nalik onom u folklornom ansamblu, da bi se pokazalo „jedinstvo“ i kako bi „čitavo društvo postalo pravednije“. Da čitava priča nema više veze ni sa sportom ni sa životom, pokazali su i glumci Džilijen Anderson i Dejvid Duhovni, koji su pauzu na snimanju serije koja ih je proslavila, iskoristili da – kleknu.

Sada je već jasno da je sve ovo usmereno protiv čoveka sa tupeom, koji je zahvaljući u velikoj meri i nesavršenostima prezidencijalnog sistema, sa manjim brojem glasova od protiv – kandidata, postao kako i dalje tvrde najmoćnija osoba na svetu. Bes, revolt i gađenje koje mnogi Amerikanci osećaju prema Donaldu Trampu jednostavno ne jenjavaju. Koristi se svaka prilika za pokazivanje tih emocija uz nadu da će ovaj suveren biti što pre detronizovan, čim napravi neku ozbiljniju grešku.

Jasno je da se još jednom, po ko zna koji put, politika na najprljaviji način umešala u sport. U stvari, mnogi su samo jedva dočekali priliku. Sada više nije problem to što ni alternativa na poslednjim izborima nije bila nimalo dobra (genijalni autori „Saut Parka“ su kandidate opisali epitetima „Giant Douche“ i „Turd Sandwich“, da ne prevodimo, izguglajte sami).

Sada je demokratama, liberalima i svima koji idu uz njih važno samo da reže protiv establišmenta. Oni drugi, malo više zadojeni patriotizmom, nacionalizmom i gomilom u velikoj meri lažnih i inputiranih osećanja, besni su na one koji su se drznuli da ne poštuju šarenu zastavu i vinsku pesmu koja je pre par vekova pretvorena u himnu.

Kao i u svakoj ljudskoj podeli sve je crno i belo, iako je prilično i nebitno koja će od te dve boje preovladati. Svi uvek zaborave da se između njih nalazi spektar, sa više desetina miliona boja, ili eventualno 50, 60 ili ko zna koliko nijansi sive. Činjenica je da najviše trpi jedna izuzetna igra, odnosno sport, jer su posete na stadionima rapidno padale prethodnih godina, kao i gledanost na početku ove sezone. A sada će čini se, posle poziva na bojkot sa najviših instanci, taj odliv navijača će tek poprimiti zabrinjavajuće razmere.

Činjenica je i da su protestanti mogli da nađu podesniji način da iskažu svoje nezadovoljstvo. Roza Parks i Martin Luter King nikada nisu učinili ništa protiv državnog znamenja. Kapernik je mogao da okupi masu i organizuje kvalitetne demonstaracije ili su se mogle blokirati one policijske stanice, čiji su dužnosnici ubijali afro – amerikance korišćenjem prekomerne sile. Sve je moglo da se uradi na neki drugi način.

Glavni lik ove priče više nije u centru pažnje. Kolin Kapernik nigde ne igra fudbal ove sezone. Od ugovora sa 49ersima, koji je bio vredan 126 miliona dolara, dobio je zagarantovanih 12,3 miliona, pa još 31 procenat od ukupne sume, odnosno 39,4 miliona. Uživa u ilegali sa devojkom Nesom Diab, poznatom radio – voditeljkom, a kako su dunuli neki novi vetrovi, verovatno će pre ili kasnije ponovo biti zaposlen.

Najčitanije vesti - Ostali sportovi