Sama reč „prevencija“ ukazuje na činjenicu da je potrebno nešto preduprediti. U narednim redovima biće reči o predupređenju povreda u sportu, ali se sve navedene činjenice mogu odnositi i na populaciju rekreativaca, samo je razlika u trenažnom opterećenju jednih, odnosno drugih.
Piše: Slađana Rakić, Fizio tim
Pod uticajem spoljašnjih i unutrašnjih faktora, bitno je naći balans kako bi sportista u takmičarsku sezonu ušao, ali i iz nje izašao bez povrede bilo kog tipa.
Treneri – stručnjaci u oblasti sporta ne mogu uticati na starost, pol, genetiku, ali na fleksibilnost, mišićnu snagu, nivo utreniranosti i te kako mogu. Pored pomenutih faktora, izuzetno je bitno poznavati anamnezu zdravstvenog stanja sportiste sa kojim se radi kako bi se obuhvatile sve okolnosti sportskog staža koji je sportista imao pre dolaska na trening – takmičarsku sezonu.
Delovi celine koji su prethodno navedeni se odnose na unutrašnje faktore, a kada je reč o spoljašnjim – misli se na trening, oporavak, ishranu, psihološko stanje, socijalni život, klimatske faktore… – i sve opisano je sastavni deo preventive od mogućih povreda u sportu.
Svaki deo celine do najsitnijih detalja ima svoju ulogu u prevenciji:
– Trening – poštovanje svih delova treninga od zagrevanja do istezanja, prilagođavanje treninga svakom pojedincu, sportu u kom učestvuje, poziciji (mestu) na kojoj igra, kontrola izvođenja vežbi, intenzitet vežbi, korišćenje zaštitnih elemenata pri izvođenju vežbi…
– Psihološki faktor – faktor stresa je vrlo izražen u sportu. Navodeći ovaj razlog, stručnjak koji radi sa sportistima treba da prepozna kada je neophodan odmor, kada je važna podrška u vidu motivacije, a kada sugestija za neku vrstu korekcije kod sportiste. Pored klasičnog stresa koji je nezaobilazan činilac sporta, na treningu je izuzetno potrebno da sportista bude fokusiran, koncentrisan na to što treba da radi, kao i da poseduje sposobnost da izoluje sve ometajuće faktore kako bi svoj trening ili utakmicu realizovao/realizovala na najbolji mogući način.
– Ishrana – neadekvatna ishrana i nepravovremena nadoknada depoa glikogena nakon intenzivnih treninga, mogu da umanje sportske karakteristike i dovedu do povređivanja. Neophodno je poznavati princip obnove mišićnog glikogena nakon vežbanja kako bi se sačuvalo meko tkivo.
– Voda – hidratacija – sastavni deo oblasti nutricije predstavlja važnu ulogu u prevenciji od povreda jer može da dovede do dehidratacije što doprinosi smanjenju efikasnosti mišićnog sistema, smanjuje se volumen krvi što remeti termoregulaciju i dovodi do poremećeja cirkulacije. Dakle, pre, za vreme i nakon treninga (takmičenja) je vrlo važan unos tečnosti.
– Uz konkretnu, izbalansiranu ishranu, vodu, unos mikronutrijenata, sprečava se nastanak povreda, odnosno, utiče se na brzinu oporavka u pozitivnom smislu.
