Sportski vremeplov: Univerzalac koji nije imao sreće

Ali, početkom 20. veka, vremena nisu bila kao sada. Sportisti nisu bili na vrhu društva, već na društvenoj margini. Da bi se izborili za goli život, morali su da se dovijaju kako su znali i umeli. Njihove crkavice su bile mizerne i za današnju socijalnu pomoć, pa je jedino rešenje bilo da u isto vreme upražnjavate više sportova. Svestran atleta nije bio zato što je tako izabrao, već zato što je tako morao.

A, najbolji među najboljim svestranim atletama bio je izvesni Džim Torp. Profesionalno se bavio bejzbolom, košarkom i američkim fudbalom. Kada je stizao, igrao je i hokej na ledu. Kao da to nije bilo dovoljno, u slobodno vreme je upražnjavao atletiku, boks i biciklizam. Ništa od toga mu nije padalo teško, jer je radio ono što je voleo. U ovm trenutku, njegovo ime je zlatnim slovima urezano u vitrinama MOK-a u Lozani. Takođe je i član kuće slavnih američkog fudbala, koja se nalazi u Kemptonu, Ohajo.

Za Džima Torpa se uopšte ne zna kako je rođen. On tvrdi da je rođen 1888. u mestu koje se zove Prag, negde u Ohaju. Njegova krv je indijanska, a ime sa kojim je rođen je zaista Va-to-huk, što u slobodnom prevodu znači "onaj koji osvetljava put". Rano je izgubio majku, pa je otac preuzeo svu brigu nad njim. Sa njim je bilo nesuglasica, jer je Džim hteo sport i samo sport, a otac je hteo školu i samo školu. Dva puta je bežao od kuće, ali se oba puta vraćao. Na kraju je došao spoj lepog i korisnog. Pomoću sporta, dobio je stipendiju za koldedž i završio ga.

Ali, sport ga je vukao. Igrao je fudbal za Čikago Berse, igrao je i Bejzbol za Njujork Džajantse i Sinsineti Redse. Stigao je tako, kao atletičar, 1912. godine u Stokholm na olimpijske igre kao idealno građeni, ali Evropljanima potpuno anonimni Jenki. Do kraja igara, uspeo je da se dokopa zlata u desetoboju i u modernom petoboju, a kralj Gustav je, dajući mu zlato, rekao da je to najbolji sportista koga je ikada video. Ta zlata je osvojio sa ogromnim razlikama, oborivši svetske rekorde i u jednoj i u drugoj disciplini.

Sledeće godine, američke novine su otkrile da je igrajući bejzbol i fudbal, dobijao novac, što se protivilo olimpijskom amaterizmu. Zlata su mu oduzeta, a on je, zbog 15 dolara nedeljno, koliko je zarađivao, bio na stubu srama. Tada je počeo njegov burni život, iako se do 1925. profesionalno bavio sportom i radio za život. Posle se oprobao kao fizički radnik na raznim gradilištima. Ženio se tri puta, pio je u prekomernim količinama, izgubio je sve što je imao u velikoj američkoj depresiji, kada se dogodio krah berze.

Postajao je bolestan i psihički i fizički. Napustio nas je 1953. kao beskućnik i ubogi siromah. Tverdokorni Ejveri Brandidž nije dozvoljavao da mu se vrati zlato. To se dogodilo tek dolaskom Huana Antonija Samarana na čelo MOK-a, više od tri decenije nakon Torpove smrti. Medalje su dodeljene njegovim sinovima Gejlu i Bilu. Glavna ulica u Pragu se sada zove "Avenija Džima Torpa", a na ulasku u grad stoji njegova slika i natpis "rodni grad Džima Torpa". Džima Torpa, najsvestranijeg sportiste, kojeg je svek ikada video