Kada će sportisti staviti sebe ispred MOK i organizatora OI?

Za početak, brojni su oni koji su odlučili da ne učestvuju na Igrama u Tokiju. Razlozi su bili različiti, ali verovatno nikome nije bilo teže nego njima samima da takvu odluku donesu.

Simon Bajls dala je drugačiji primer. Došla je na Igre, ali je u Tokiju kao prioritet postavila svoje mentalno zdravlje i videli smo je na kraju samo u jednoj disciplini nakon što se povukla sa timskog višeboja.

Istovremeno, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) i organizatori nsiu videli ništa loše i sporno u tome da se sportsiti takmiče u izuzetno teškim uslovima. Vrućine u kombinaciji sa izuzetno visokom vlažnošću vazduha do maksimuma su otežavali takmičenja. Uslovi su bili brutalni, MOK nije reagovao.
Džesika Džad srušila se na stazi posle trke na 10.000 metara. Ruski teniser Danil Medvedev bio je toliko iscrpljen da je pitao sudiju ko će biti kriv ako umre na terenu u pokušaju da završi meč. Špankinja Paula Badosa doživela je toplotni udar i na kraju su je sa terena odveli u invalidskim kolicima. Tek tada su organizatori poslušali vapaje u kojima je najglasniji bio prvi reket sveta Novak Đoković da se termini promene. Ali, to se dogodilo samo na teniskim turnirima, a i to u poslednja tri dana.

Golferi su se nadmetali u takvim uslovima da su isticali da se više koncentrišu na ispijanje vode i hidriranje nego na samo udaranje loptice. Fudbalerke su sve vreme turnira vapile za promenom termina utakmica jer su se plašile povreda i iscrpljenosti. Na kraju je samo meč za zlatnu medalju dobio nešto kasniji termin. Valjda je bilo jasno da je nemoguće igrati taj duel u 11 sati ujutru po lokalnom vremenu,. Milost je pokazana i maratoncima koji su dobili sat vremena kasniji start, a i to je odlučeno noć uoči ženske trke.

"MOK će tretirati sportiste kao pione sve dok oni to budu trpeli. Ali šta ako se suprotstave", zapitali su se u Sports ilustrejtedu.

Brojne pritužbe imali su sportisti iz gotovo svih zemalja, ali to je sve ostalo na nivou izjava za medije iz svoje zemlje i uglavnom kada je sve već bilo gotovo.

Čini se da sportisti i ne shvataju kolika je njihova moć, kao da se ustručavaju da ukažu na uslove koji nisu odgovarajući i da traže da budu tretirani onako kako zaslužuju.

Ali, opet, vratimo se na Simon Bajls, pa i na Novaka Đokovića.

Brojni su oni koji su imali negativne komentare na odluku najtrofejnije gimnastičarke da stavi sebe ispred rezultata. Brojniji su oni koji su na upozorenja najboljeg tenisera sveta da ne može da se igra po takvoj vrućini odgovorali da on samo kuka, da se uvek žali i da samo njemu stalno nešto fali.

A zamislite da je više od 11.000 sportista iz celog sveta rekloglaso i jasno šta misli? Da su zatražili da se termini takmičenja promene, prilagode koliko je to moguće.

Jasno je na primeru Beloruskinje Kristine Cimanovskaje viđeno da ne mogu i ne smeju sportisti baš iz svih zemalja da iskažu stav, da se pobune, da kažu šta misle. U suprotnom će se naći u njenom položaju. Bilo je i komentara koji su stizali sa raznih strana da su neki termini određivani "u skladu sa tim da li Amerikanci očekuju zlato" (?) pa se, navodno, sve prilagođava TV prenosima u njihovoj zemlji.

A to navodi na veoma jasan zaključak - MOK zavisi od televizije, televizija zavisi od zvezda među sportistima. Računica je laka - sportisti imaju moć. I samo oni.