Na Paraolimpijskim igrama u Parizu, u disciplini puška 50 metara ležeći stav, osvojio je zlatnu medalju. To je još jedan u nizu uspeha srpskog strelca Dragana Ristića, kome je ovo treća zlatna medalja, pošto je u Tokiju osvojio dva zlatna odličja. Trenutno je u svom rodnom Kragujevcu, a za naš program je ispričao svoje utiske sa takmičenja u Parizu.

Dragan Ristić, ime koje već svi u Srbiji znaju. Jer doneo nam je više puta priliku da se radujemo zajedno sa njim, doneo je Srbiji zlatne medalje.

„Uvek je to pritisak koji se stvori da se dođe do medalje, pogotovo što sam i aktuelni evropski prvak vazdušnom puškom, drugi malokalibarskom puškom. I onda dođeš na neko takmičenje i osećaš se da si favorit I želiš da to opravdaš, tako da nije lako nikada pucati finale“, kaže Ristić.

Još jednom Dragan je pokazao da je najbolji kada je najpotrebnije. A to nije lako. Kao sportista sa invaliditetom kaže da je mentalna snaga mnogo bitna, ali i podrška porodice, bez koje ni on ne bi došao dovde gde je sada. Upornost i velika želja, doneli su rezultate, a svog uspeha postao je svestan kada se vratio kući.

„To sve ne može da se oseti dok se nisam vratio u Srbiju, tek tada sam video koliko je to sve medijski ispraćeno, koliko su nas ljudi pohvalili i koliko su zadovoljni našim rezultatima. I evo svaki dan imam pozive televizije i gostovanja, tako da iskreno tek sada osećam koliko je značaj i vrednost te medalje koju sam doneo“, navodi sagovornik N1.

A zna se ko se zlatnoj medalji najviše obradovao. Draganov sin već je krenuo tatinim stopama.

„Sin je izrazio želju kada sam se ja vratio iz Pariza, on ima devet godina, da krene da trenira streljaštvo i juče je imao prvi trening. Tako da nadam se da će krenuti stopama kragujevačkih stralaca koji godinama unazad prave dobre rezultate“, navodi ponosni tata.

A dobre rezultate Dragan planira još da pravi.

„Odlučio sam da ostanem još naredne četiri godine da probam i 2028. da napravim još jedan dobar uspeh. Problem je što u našem sportu nemamo mlađih ljudi, većina nas je i prešlo 40 godina. Neko da bi se spremio i ušao u tu priču dobrih rezultata, potrebno je 3,4 godine rada, tako da većina nas će ostati, pa potrudićemo se da i se 2028. vratimo sa dobrim rezultatima“, navodi Ristić.

Od 1999. godine je u kolicima, nakon teške saobraćajne nesreće. Deset godina kasnije postao je srpski reprezentativac u streljaštvu. Za njega nema predaje, ni u životu ni u sportu.